Page 64 - Milomir Marić - Deca Komunizma

slučaju pobede proleterske revolucije organizuju zajedničku državu na
nacionalno-teritorijalnom principu.
Međutim, u časopisu Boljševik, Staljin se obračunao sa shvatanjima

Sime Markovića, vrativši se na staru tezu da je Kraljevina SHS nastala u
sudaru dveju imperijalističkih koalicija i da njene granice nisu nikako
polazna i opravdana osnova za rešenje nacionalnog pitanja.
ć
Za Simu Markovi a su jednostavno glupost bili svi pokušaji da se
dokaže da je situacija u Jugoslaviji i uopšte na Balkanu „emanentno
revolucionarna“. Bilo mu je očigledno da Manuilski nije pročitao

njegovu knjigu, i pretpostavio je da strada zbog „unutrašnjih frakcijskih
borbi u KPJ“. Nije direktno odgovarao Staljinu, jedino se trudio da što
potpunije interpretira svoje ideje, naglašavajući da je neke od njih
preuzeo upravo iz jedne Staljinove brošure iz 1912. godine.
U svojoj autobiografiji, napisanoj u novembru 1936. na zahtev

Kominterne, Markovi će o ovoj polemici napisati: „Zahvaljujući
istupanju druga Staljina, uspelo nam je da likvidiramo sporove u vezi sa
nacionalnim pitanjem. Ja sam ispravio sve svoje ranije greške. Uzgred
re eno, Staljin je bio pozvan u Jugoslovensku komisiju samo posle mog
č
izričitog zahteva. Zinovjev je na sve načine težio da me ubedi da nam
Staljin nije potreban, jer u Komisiji učestvuje ’najbolji poznavalac

nacionalnog pitanja’ u ruskoj partiji Skripnik. Međutim, ja sam
okarakterisao istupanje Skripnika kao istupanje sitnoburžoaskog
nacionaliste i zahtevao sam da se pozove Staljin. Njemu imamo da
zahvalimo što je spor uspešno okončan.“
Mada to sve liči na „prljavo“ cinkarenje već likvidiranog Zinovjeva i
bezgraničnu snishodljivost prema Staljinu u tim opasnim vremenima, ne

treba zaboraviti da je Markovi ć sa Zinovjevom i ranije dolazio u
otvorene sukobe. Na Trećem kongresu KI, jula 1921. godine, napao je
njegov uvodni referat: „Zinovjev kaže da nije informisan o Jugoslaviji.
Ko je tome kriv? Komunistička partija Jugoslavije je krajem prošle
godine stavljena van zakona. Za prošlih pet meseci poslali smo iz zemlje
tri opširna pisma-izveštaja Egzekutivi. Jedan od ovih izveštaja objavljen

je u poslednjem broju časopisa Komunistička internacionala. Ako drug
Zinovjev kaže da nije informisan o Jugoslaviji, moram da zaključim da
predsednik Internacionale ne čita njeno službeno glasilo.“
Sima Marković je među beogradskim komunistima imao nadimak
č
Car. Sreten Žujovi ć je ostavio svedo anstvo o Siminom dolasku iz
Moskve, te 1925. godine, i očekivanju partijskog članstva da konačno on
stavi tačku na sukob, koji se bio rasplamsao oko rešenja nacionalnog
pitanja. Nije priznavao da je kapitulirao pred Staljinom, na šta je Novica

64