Page 67 - Milomir Marić - Deca Komunizma

patrijarhalnog čojstva i junaštva, demonstrativno su sa Simom prekinuli
svaku vezu čim su čuli da se on svojoj ženi Branki obraća sa „vi“! Preko
Veselina Masleše povezali su se sa KPJ.

Moma Marković je kao gimnazijalac pokušao da uđe na suđenje
Simi Markoviću, ali su ga žandarmi u tome sprečili. Želeo je da uživo
č
vidi č oveka o kome mu je otac, seoski u itelj, toliko govorio i č ije su
knjige bile na počasnom mestu u porodičnoj biblioteci. Otac mu je bio i
pasonirani pčelar i na svakoj košnici napisao je od milja ime nekog svog
političkog ljubimca. Zvale su se „Marks“, „Lenjin“, „Trocki“,

„Zinovjev“, „Kamenjev“, „Sima“. Firme nije menjao ni u vreme najžešće
partijske kampanje protiv trockizma i učenja Sime Markovića.
U to vreme, novo rukovodstvo KPJ sa bivšim sekretarom
zagrebačke organizacije Antunom Mavrakom na čelu, počelo je
iznenadni obračun sa starom srpskom socijaldemokratijom i njenim

davno počivšim vođama Dimitrijem Tucovićem, Dušanom Popovićem i
Radovanom Dragovićem. Mavrak ih je u svom predavanju na KUNMZ-
u u Moskvi nazvao „kauckijancima“ i „luksemburgijancima“. Posle tog
ć
sastanka doneta je odluka da se skine Tucovi eva slika sa zida u
takozvanom Crvenom uglu Jugoslovenskog sektora.
Među partijskim kadrovima termin „jugoslovenstvo“ korišćen je

isključivo u negativnom značenju i vezivan za „desničarske“ ideje Sime
ć
Markovi a. Jedino se tako može shvatiti beleška u decembarskom broju
Proletera iz 1932. godine, u kojoj se kaže da Komunistička partija
pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka, stavlja se
potpuno na njihovu stranu i sugeriše da je dužnost svih komunističkih
organizacija i svakog komuniste da taj pokret potpomognu, organizuju i

predvode, iako u njemu preovlađuju fašistički elementi (Pavelić-Perčec),
kojima nije u interesu da protiv velikosrpske vojno-fašističke diktature
razviju jedan širok i masovan pokret.
Pripadnici leve frakcije napadali su u Moskvi i Filipa Filipovića,
iako su se zbog njegove plašljivosti i lojalnosti zbijale šale da svaki svoj
istup počinje rečima: „Ja mislim kao Kominterna!“ Govorili su da je on

desničar. Nije dovoljno dizao buku protiv Sime Markovića, sve dok
samokritički nije priznao da se teško prevario kad se na njega oslonio
prilikom stvaranja komunističkog pokreta u Srbiji.
Koju godinu docnije, odlučeno je da se osnuju samo Komunističke
partije Hrvatske i Slovenije, a ne i partije ostalih delova zemlje, i niko

nije bio iznenađen.
Moma Marković, koji je već bio ušao u pokrajinsko rukovodstvo za
Srbiju, dobro je to zapamtio: „Rečeno nam je da komunisti Srbije ne traže

67