Page 35 - Alhemičar
P. 35

Али није требало да због тога сада брине. Требало је
               само да мисли на своје благо и на начин како да га се
               домогне. Од продаје оваца добио је прилично новца, а
               младић  је  знао  да  је  новац  чаробан:  ко  има  новац
               никада  није  сам.  Ускоро,  можда  кроз  неколико  дана,
               биће  покрај  Пирамида.  Један  старац  са  свим  оним
               златом на грудима није морао да лаже да би се домогао
               шест оваца.
                  Старац  му  је  говорио  о  знаковима.  Док  је  пловио
               преко  мора,  размишљао  је  о  знаковима.  Да,  знао  је  о
               чему  он  говори:  у  време  док  се  налазио  на  пољима
               Андалузије, навикао се да на земљи и на небу прочита
               какав је пут којим треба да настави. Научио је тако да
               извесна  птица  означава  да  је  змија  у  близини,  а  да
               одређени  жбун  представља  знак  да  се  на  неколико
               километара  удаљености  налази  вода.  Томе  су  га  овце
               научиле.
                  TАко  Бог  тако  добро  води  овце,  такође  ће  водити  и
               човекаT,  помисли  и  мало  се  смири.  Чај  му  се  учинио
               мање горак.
                  – Ко си ти? – зачу неки глас на шпанском.
                  Младић  осети  огромно  олакшање.  Управо  је
               размишљао о знаковима и неко се појавио. – Откуд ти
               говориш шпански? – упита.
                  Придошлица  је  био  обучен  западњачки,  али  се  по
               боји  његове  коже  видело  да  је  из  овог  града.  Био  је
               мање-више његове висине и његових година.
                  – Овде  скоро  сви  говоре  шпански.  Налазимо  се  на
               свега два сата од Шпаније.
                  – Седи и поручи нешто на мој рачун – рече младић.
               – И поручи за мене једно вино. Овај чај ми је одвратан.
                  – У овој земљи нема вина – рече придошлица. – То
               нам вера не дозвољава.






                                          35
   30   31   32   33   34   35   36   37   38   39   40