Page 37 - Alhemičar

– Већ сутра можемо стићи до Пирамида – рече онај
момак, узевши од њега новац. – Али треба да купим две
камиле.
Ходали су тако уским улицама Тангера. На сваком
углу су се налазиле шатре с разноликом робом.
Стигоше најзад насред једног великог трга на којем је
била пијаца. Ту се налазило на хиљаде људи који су се
погађали, продавали, куповали, поврће измешано с
јатаганима, ћилими са свим врстама лула. Али младић
свог новог пријатеља није испуштао из вида. На крају
крајева, код њега је био сав његов новац. Помисли да му
га затражи натраг, али му се учинило да би то било
неучтиво. Још није познавао обичаје стране земље у
којој се нашао.
TДовољно је да га држим на окуT, рече у себи. Био је
снажнији од њега.
Изненада, усред читаве те гужве, указала се
најлепша сабља коју су његове очи икада виделе.
Корице су биле посребрене, а црна дршка украшена
драгим камењем. Младић обећа себи да ће купити ту
сабљу када се врати из Египта.
– Питај газду пошто је – рече пријатељу. Али схвати
да се занео само две секунде гледајући у сабљу.
Срце му се смањило као да су му се груди изненада
скупиле. Бојао се да погледа у страну јер је знао на шта
ће наићи. Очи су му још неколико тренутака остале
уперене према лепој сабљи, док није скупио храброст и
окренуо се.
Око њега је била пијаца, људи који су долазили и
одлазили, викали и куповали, теписи помешани с
лешницима, зелена салата с бакарним
послужавницима. Људи који су се по улицама држали
за руке, жене под велом, мирис необичне хране, и
нигде, али баш нигде није било лица његовог
компањона.

37