Page 39 - Alhemičar

настојати да сачувам оно мало што имам, јер сам
исувише мален да бих обухватио свет.

Отворио је бисаге да погледа шта има у њима; можда је
остало нешто од хране коју је јео на броду. Али само је
нашао дебелу књигу, огртач и два каменчића које му је
дао старац.
Угледавши каменчиће, осетио је огромно олакшање.
Шест оваца је заменио за два драга камена извађена из
једног златног оклопа. Могао је да прода каменчиће и
купи карту за повратак. TСада ћу бити паметнијиT,
помисли младић, вадећи каменчиће из бисага да би их
сакрио у џеп. Ово је била лука, а једина истина коју му
је онај човек рекао јесте да је свака лука увек пуна
лопова.
Сада је такође схватио узнемиреност власника
крчме: покушавао је да му објасни да не верује оном
човеку. TЈа сам као сви људи: гледам на свет онако како
бих желео да се ствари одвијају, а не онако како се оне

стварно дешавају.T
Разгледао је каменчиће. Пажљиво је додиривао
сваки од њих, осећајући њихову температуру и глатку
површину. Они су били његово благо. Од самог додира
осетио се мирнијим. Они су га подсећали на старца.
„Када пожелиш нешто, цела Васељена ће се заверити
да ту жељу оствариш“, рекао му је старац.
Хтео је да схвати како то може да буде истина.
Налазио се на једном празном пијачном тргу, без
пребијене паре у џепу и без оваца које би чувао те ноћи.
Али каменчићи су били доказ да је заиста срео краља –
једног краља који је знао целу причу о њему, знао је за
пушку његовог оца и за његово прво сексуално
искуство.
„Каменчићи служе за погађање. Зову се Урим и
Тумим.“ Младић врати каменчиће у торбу и реши се да

39