Page 12 - Alhemičar

Андалужанка црне глатке косе и очију које су овлаш
подсећале на некадашње маварске освајаче.
– То је зато што се од оваца више може научити него
из књига – одговори младић. Провели су у разговору
више од два сата. Она му је испричала да је трговчева
ћерка и осврћући се на живот у свом месту закључила
да су у њему сви дани једнаки као јаје јајету. Пастир јој
је причао о пољима Андалузије, о најновијим
догодовштинама у градовима кроз које је прошао. Био
је задовољан што не мора да прича само с овцама.
– Како си научио да читаш? – упитала је девојка у
једном тренутку.
– Као и сви други – одговори младић. – У школи.
– А, кад већ знаш да читаш, зашто си само пастир?
Младић је навео некакав изговор како би избегао
одговор на то питање. Био је сигуран да га девојка
никада не би разумела. Наставио је да прича своје
приче о путовањима, а ситне маварске очи сваки час су
се шириле и скупљале од чуђења и изненађења. Како је
време пролазило, младић је добијао жељу да се овај дан
никада не заврши, да девојчин отац дуго буде заузет и
да му наложи да га чека бар још три дана. Приметио је
како је почео да осећа нешто што никада раније није
осетио: а то је жеља да се заувек настани у једном истом
месту. С црнокосом девојком дани никада не би били
налик један другом.
Али трговац је најзад стигао и наложио му да ошиша
четири овце. Пошто му је поштено платио, замолио га
је да догодине поново дође.

•

Сада је преостало још само четири дана до поновног
доласка у исто место. Био је узбуђен и у исто време

12