Page 279 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 279

— Sad dolazimo do nečega što morate zapamtiti. Svaki na­
     por koji  čovek čini uvećava zahteve postavljene pred njega.  Do
     god čovek  nije učinio nikakav  osobit  napor zahtevi  koji  mu  se
     postavljaju veoma su mali, ali njegovi napori trenutno povećava­
    ju zahteve u odnosu na njega samog.  Što su veći napori učinje­
     ni tim su veći novi zahtevi.
         —  Na  ovom stadijumu  rada  ljudi  veoma često  čine jednu
     uobičajenu grešku.  Oni misle da im napori koje su ranije činili,
     njihove ranije vrline,  da se tako izrazim,  daju neku vrstu prava
     ili prednosti,  UMANJUJU zahteve postavljene pred njih i kao
     takvi  opravdavaju eventualni  nerad ili  neku  kasniju  grešku.  To
    je naravno potpuna neistina.  Ništa što je  čovek uradio juče ne
     opravdava ga za danas. Sasvim obrnuto, ako čovek nije juče ništa
     učinio, danas mu nikakav zahtev neće biti postavljen; ako je juče
     nešto učinio to znači da danas mora učiniti više. Ovo naravno ne
     znači da je bolje ne raditi ništa. Ko god ne radi ništa, ne prima
     ništa.
         — Kao što sam već ranije rekao, jedan od prvih zahteva je
     iskrenost. Postoje različite vrste iskrenosti. Postoji mudra iskre­
     nost i glupava iskrenost, kao što postoje mudra neiskrenost i glu­
     pava  neiskrenost.  I  glupava  iskrenost  i  glupava  neiskrenost  su
     podjednako mehaničke. Ako čovek želi da uči da bude MUDRO
     ISKREN on, pre svega, mora da bude iskren prema svom učite­
     lju i  ljudima koji  su u  radu  stariji  od  njega.  To  će biti  'mudra
     iskrenost'. Ovde je potrebno naglasiti da iskrenost ne sme da po­
     stane  'nedostatak uvažavanja'.  Nedostatak uvažavanja u odnosu
     na učitelja ili one koje je učitelj naimenovao, uništava bilo kak­
     vu  mogućnost  rada.  Ako  želi  da  nauči  da  bude  MUDRO
     ISKREN on mora biti neiskren u vezi sa radom i mora naučiti
     da ćuti, kada je to potrebno, u odnosu na ljude izvan rada, koji
     niti  mogu  razumeti niti ceniti bilo šta od toga.  Ali iskrenost u
     okviru grupe je apsolutan zahtev, jer, ako čovek nastavi da laže
     u grupi, na isti način na koji laže sam sebe i druge u životu, ni­
     kada neće naučiti da razlučuje istinu od laži.
         — Pobeda nad strahom je često druga prepreka. Čovek ima
     mnogo nepotrebnih,  izmišljenih strahova.  Laži i strahovi — to
    je atmosfera u kojoj običan čovek živi.  Pobeda nad strahom kao
     i  pobeda  nad  lažima  sasvim  su  individualne.  Svaki  čovek  ima
   274   275   276   277   278   279   280   281   282   283   284