Page 277 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 277

— U pravilno organizovanim grupama ne postavlja se zah-
    tev verovanja; možda samo za kratko vreme jer što pre se čovek
    uveri u  istinu onoga što  čuje  tim bolje za njega.
        —  Borba  protiv  'lažnog  Ja',  protiv  čovekove  osnovne
    greške  ili  osobine, je najvažniji  deo  rada,  mora se  vršiti  delima
    a ne rečima. U tu svrhu učitelj daje svakom čoveku određeni za­
    datak,  koji, da bi se mogao izvršiti,  osvaja njegove osnovne oso­
    bine.  Kada čovek izvršava te zadatke on se bori  sa sobom,  radi
    na sebi. Ako izbegava zadatke, pokušava da ih ne izvrši, to znači
    da ne želi ili ne može da radi.
        — Po pravilu, u početku se daju samo laki zadaci koje učitelj
    čak i ne naziva zadacima, ne govori mnogo o njima,  već ih pro­
    sto natukne. Ako vidi da su ga razumeli i da je zadatak izvršen,
    on prelazi na sve teže i teže.
        — Teži zadaci, iako im je težina samo subjektivna, naziva­
    ju  se  'preprekama'.  Osobenost  prepreka  je u  činjenici  da,  kada
    čovek jednom  prevazide  ozbiljnu  prepreku  on  se  ne  može  više
    vratiti u običan san, u običan život.  Ako on, prošavši prvu pre­
    preku,  oseća strah od  onih koje slede,  ne nastavlja dalje,  on će
    se zaustaviti  između dve prepreke,  nesposoban da krene napred
    ili nazad. To je najgore što se može desiti čoveku. Zbog toga je
    učitelj  veoma  pažljiv  u  izboru  zadataka  i  prepreka;  drugim
    rečima, on preuzima rizik dajući konačne zadatke koji zahteva-
    ju pobedu nad unutrašnjim preprekama,  samo onim ljudima ko­
    ji  su  se  već pokazali  dovoljno jaki  kod  malih prepreka.
        — Čak se dešava da se ljudi,  zaustavljajući se kod neke pre­
    preke,  obično  najmanje  i  najjednostavnije,  okrenu  protiv  rada,
    protiv učitelja i protiv ostalih članova iz grupe, optužujući ih baš
    za ono što počinju da otkrivaju u sebi.
        — Ponekad oni kasnije zažale i okrivljuju sebe,  potom opet
    osećaju  žaljenje,  i  tako  dalje.  Ništa  bolje  ne  otkriva čoveka  od
    njegovog stava prema učitelju i radu,  NAKON ŠTO GA JE NA­
    PUSTIO.  Ponekad se organizuju namerno takvi testovi.  Čovek
    biva postavljen u  takvu situaciju da MORA da napusti  rad i nje­
    gove žalbe  na učitelja ili  neku  drugu  osobu u potpunosti  bivaju
    opravdane.  Tada biva posmatran da bi  se videlo kako će se po­
    našati.  Pristojan čovek  se pristojno  ponaša  čak  iako  misli  da je
    neko bio loš i nepravedan prema njemu.  Međutim,  mnogo ljudi
   272   273   274   275   276   277   278   279   280   281   282