Page 281 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 281

— Šta je potrebno za to? Pre svega, morate shvatiti da su u
     grupi svi odgovorni jedni za druge. Greška jednog člana smatra
     se greškom svih članova. To je zakon. Taj zakon ima dobre osno­
     ve, što ćete videti kasnije, ono što jedan postigne postigli su svi.

         — Zakon zajedničke odgovornosti  se mora dobro utuviti u
     glavu. Članovi grupe su odgovorni ne samo za grešku drugih već
     i za njihov neuspeh. Uspeh jednog člana je uspeh svih. Neuspeh
    jednog je neuspeh ostalih. Velika greška od strane jednog člana,
     kršenje osnovnog zakona na primer,  neizostavno vodi  do raspa­
     da cele grupe.
         — Grupa mora raditi kao jedna mašina. Delovi mašine mo­
     raju poznavati jedan drugog i pomagati se međusobno. U grupi
     ne srne postojati ličnih interesa koji su u suprotnosti sa interesi­
     ma ostalih ili u suprotnosti sa interesima ovog rada, ne sme po­
     stojati  lična  simpatija  ili  antipatija  koja  bi  ugrožavala  rad.  Svi
     članovi grupe su prijatelji i braća; ali ako jedan napusti, naročito
     ako  ga  učitelj  pošalje,  on prestaje da bude prijatelj  i  brat i  tre­
     nutno postaje stranac, kao izopćenik. Ponekad je to veoma stro­
     go  pravilo  ali  ipak  neophodno.  Ljudi  mogu  biti  dugogodišnji
     prijatelji  i  zajedno  pristupiti  grupi.  Kasnije jedan  od  njih  na­
     pušta. Onaj koji je ostao nema prava kasnije da mu govori o ra­
     du u grupi. Čovek koji je otišao, oseća se uvređenim, ne razume
     i  oni  se  svađaju.  Da bi  se izbegle ovakve situacije,  u  odnosima
     koji su bliski, muž i žena na primer, majka i kći, se računaju kao
    jedan član grupe. Tako, kada jedan od njih napusti grupu, dru­
     gi član se isto smatra krivim i  mora napustiti.
        — Dalje, morate upamtiti da vam ja mogu pomoći samo do
     stepena  do  koga  vi  meni  možete pomoći.  Vaša  se pomoć,  na­
     ročito u početku,  ne računa prema  rezultatima koji  će najvero-
     vatnije biti nula, već po broju i količini vaših napora koje ulažete.
     —  Nakon ovoga G. je prešao na pojedinačne zadatke i na defi­
    niciju  naših  »osnovnih  grešaka«.  Tada  nam je  dao  uobičajene,
    određene zadatke sa kojima je rad u našoj grupi započeo.

        Kasnije 1917.  godine, kada smo bili na Kavkazu,  G. je do­
    dao  nekoliko  interesantnih  opaski  opštim  principima  stvaranja
    grupa. Mislim da je potrebno da ih ovde citiram.
   276   277   278   279   280   281   282   283   284   285   286