Page 280 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

sopstvene strahove koji su samo njemu neobični. Potrebno je,
pre svega, pronaći te strahove a zatim ih uništiti. Strahovi o ko­
jima govorim obično su povezani sa lažima koje čovek govori.
Morate imati na umu da ova vrsta strahova nema nikakve veze
sa strahom od pauka, miševa, mraka ili zanemarljivih nervnih
strahova.
— Borba u sebi protiv laganja i borbe protiv strahova je prvi
pozitivan rad koji čovek počinje.
— Potrebno je shvatiti da pozitivni napori, pa čak i žrtve u
radu, ne opravdavaju greške koje se mogu dogoditi. Naprotiv,
stvari koje se mogu oprostiti čoveku koji nije učinio nikakve na­
pore i žrtve, ne mogu se oprostiti drugom čoveku koji je već
učinio velike žrtve.
— Ovo se može učiniti kao nepravda, ali je potrebno razu-
meti zakon. Za svakog čoveka ponaosob postoje podaci. Njego­
vi napori i žrtve pribeleženi su na jednoj strani knjige a njegove
greške i loša dela na drugoj strani. Ono što je napisano na pozi­
tivnoj strani ne može da nadomesti ono što je napisano na nega­
tivnoj strani. Ono što piše na negativnoj strani može se izbrisati
samo pomoću istine, to znači, trenutnim i potpunim priznanjem
samom sebi i drugima a pre svega učitelju. Ako čovek uvidi svo­
ju grešku a ipak nastavi da opravdava sebe, dovoljna je i mala
zamerka pa da upropasti rezultate dugogodišnjeg rada i napora.
Stoga je često mnogo bolje priznati svoju krivicu čak i kad nisi
kriv. Ovo sad je veoma delikatna stvar i ne sme se preterivati.
U suprotnom će rezultat opet biti laganje, na koje ga strah tera.

Drugom jednom prilikom, govoreći o grupama, G. je re­
kao:
— Nemojte misliti da možemo odmah početi sa radom, ti­
me što smo sastavili grupu. Grupa je velika stvar. Grupa je
početak SPORAZUMNOG rada koji vodi konačnom cilju. Po­
trebno je da ja vama verujem u ovom radu i vi treba da verujete
meni i jedni drugima. Tada će to biti grupa. Dok ne postoji opšti
rad, to je samo pripremna grupa. Pripremićemo sebe tako da to­
kom vremena možemo postati grupa. A priprema je moguća sa­
mo ako pokušamo da oponašamo grupu onakvu kakva bi ona
trebalo da bude, naravno, oponašajući iznutra a ne spolja.