Page 301 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 301

ispunjenju zadatka koji nam je postavio G.  Što  smo više razgo­
    varali  manje smo shvatali šta je on zapravo hteo od nas.
        — To nam samo pokazuje do koje mere vi ne poznajete se­
    be,  —  rekao je  G.  —  Ne  sumnjam da je barem nekolicina  vas
    istinski želela da učini ono što sam tražio, da prenese priču svog
    života.  Istovremeno vide da ne mogu to da urade i ne znaju ka­
    ko uopšte da počnu.  Ali zapamtite da ćete pre ili kasnije morati
    proći kroz to. To je takozvani prvi test na putu.  Bez toga se ne
    može ići dalje. —
        — Šta je to što mi ne razumemo? — upitao je neko.
        — Vi ne shvatate šta znači biti iskren, — rekao je G. — Vi
    ste tako navikli na laži koje govorite i sebi i drugima da ne pro­
    nalazite  reči  ni  misli,  kada  želite  da  govorite  istinu.  Veoma  je
    teško reći potpunu istinu o samom sebi. Pre kazivanja istine po­
    trebno je znati je. A vi čak ne znate iz čega se sastoji istina o va­
    ma. Jednom ću vam reći, svakom ponaosob, šta mu je osnovna
    osobina ili  osnovni nedostatak.  Tada ćemo  videti da li ćete  me
    razumeti ili ne. —

        U  to  vreme vođen je jedan  veoma  interesantan  razgovor.
    Sve sam u to vreme osećao veoma izraženo; naročito sam dubo­
    ko osećao da uprkos velikim naporima ne mogu da se setim se­
    be za bilo koji  vremenski period.  U početku bi nešto izgledalo
    uspešno, ali je kasnije sve odlazilo i bez svake sumnje samosećao
    duboki  san u kome sam lebdeo.  Propali pokušaji kazivanja mo­
    je životne priče,  a naročito  činjenica da nisam zapravo u stanju
    da shvatim šta G. hoće, što je naravno još pogoršalo moje raspo­
    loženje i  očitovalo se,  ne depresijom,  već razdražljivošću.
        U takvom stanju sam jednom bio na ručku sa G., u resto­
    ranu Sadovaya nasuprot Gostinoy Dvora. Verovatno sam bio po­
    malo krut ili  veoma tih.
        — Šta je danas sa tobom? — pitao je G.
        —  Ni  sam ne znam,  —  rekao  sam, —  samo počinjem da
    osećam da ništa ne postižemo,  ili  bolje  rečeno, ja ništa ne po­
    stižem.  Ne mogu da govorim u ime ostalih.  Međutim, ja vas ne
    razumem a vi ništa više ne objašnjavate kao  što  ste imali običaj
    da činite u početku.  Osećam da na ovaj  način ne može ništa da
    se postigne. —
   296   297   298   299   300   301   302   303   304   305   306