Page 324 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

osnovnu osobinu, shvatili biste kako vas ljudi vide. A ako pro­
nađete način da se izborite sa tom osobinom i uništite je, to jest,
da uništite njenu NENAMERNO OČITOVANJE (G. je nagla­
sio ove reči), na ljude nećete proizvesti utisak da znate, već bi­
lo kakav utisak koji želite. —
Ovim su počeli dugi razgovori o utiscima koje čovek osta­
vlja na druge ljude i kako on može da proizvede povoljan ili ne­
povoljan utisak.
Ljudi oko nas vide našu osnovnu osobinu koliko god da je
skrivena. Naravno ne mogu je uvek definisati. Međutim, veoma
često su njihove definicije vrlo dobre i sasvim blizu istini. Uz­
mimo nadimke. Nadimci ponekad veoma dobro određuju osnov­
nu osobinu.
Razgovor o utiscima nas je još jednom doveo do »unu­
trašnjeg« i »spoljašnjeg uvažavanja«.
— Nema govora o spoljašnjem uvažavanju do god je čovek
udobno uvaljen u svoju osnovnu osobinu, — rekao je G. — Na
primer taj i taj (imenovao je jednog člana grupe), njegova oso­
bina je da NIKADA NIJE KOD KUĆE. Kako on može uvažava­
ti bilo šta ili bilo koga? —
Bio sam iznenađen umetničkom završnicom opisa te osobi­
ne koju je opisao G. Nije to više bila psihologija, bila je to umet-
nost.
— Psihologija treba da bude umetnost, — odgovorio je G.,
— psihologija nikada ne može biti samo nauka. —
Drugom članu naše grupe rekao je da je njegova osobina bi­
la DA ON NIJE UOPŠTE POSTOJAO.
— Vi shvatate, JA VAS NE VIDIM, — rekao je G. — To
ne znači da ste uvek takvi. Ali kada ste ovakvi kao što ste sada,
ne postojite uopšte. —
Jednom od članova je rekao da mu je osnovna osobina sklo­
nost da se uvek i sa svakim objašnjava.
— ALI JA SE NIKADA NE OBJAŠNJAVAM, - čovek je
odmah vatreno odgovorio.
Nismo mogli da se uzdržimo od smeha.
Sredovečnom čoveku, na kome je vršen opit izdvajanja
ličnosti od suštine i koji je tražio džem od malina, G. je rekao,
da je njegova osnovna osobina to što NEMA SAVESTI.