Page 54 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 54

Međutim pre svega  treba  razumeti jednu drugu stvar,  a to
    je, da znanje ne može pripadati svima, čak ne ni mnogima. Ta­
    kav je zakon. Vi to ne možete razumeti jer nemate ta znanja, i
    da je kao i sve drugo na ovom svetu, ono MATERIJALNO. Ma­
    terijalno je,  a  to  znači  da  ima  sve  karakteristike  materijalnog.
    Jedna  od  prvih  karakteristika  tog  materijalnog je  da je  materija
    uvek ograničena, hoću da kažem, da je količina materije na da-
    tom mestu i pod datim okolnostima,  ograničena.  Čak i pesak u
    pustinji i voda u moru imaju određenu i nepromenljivu količinu.
    To znači, ako je znanje materijalno, da postoji određena količina
    tog znanja na datom mestu i u dato vreme.  Može se reći, da to­
    kom  određenog  vremenskog  perioda,  recimo  jednog  veka,
    čovečanstvo ima određenu količinu znanja na raspolaganju.  Mi
    znamo, čak i uobičajenim posmatranjem života da, MATERIJA
    ZNANJA   POSEDUJE   sasvim drugačije kvalitete,  u  zavisnosti
    da li  se uzima u malim ili velikim količinama.  Uzeto u velikim
    količinama,  na datom mestu,  od  strane jednog  čoveka  ili  male
    grupe ljudi,  daje izvanredne rezultate;  uzeto u  malim količina­
    ma (znači od svakog pojedinca iz velike grupe ljudi),  ne daje ni­
    kakve rezultate;  može čak  dati i  negativne  rezultate,  suprotne
    onima koji se očekuju. Stoga ako se određena količina znanja ra­
    sporedi na milione ljudi,  svaki pojedinac će dobiti veoma malo,
    a ta mala količina znanja neće ništa izmeniti u njegovom životu
    niti će doprineti njegovom razumevanju stvari. I koliko god bio
    veliki broj  ljudi koji primaju tu malu količinu znanja, ništa neće
    promeniti  u  njihovim  životima,  osim,  možda,  učiniti  ih još
    težim.
         Međutim,  ako se velika količina znanja sakupi u  manjem
    broju ljudi tada to znanje može dati ogromne rezultate. Gledano
    sa  te  sirane,  mnogo je korisnije da  se  znanje čuva  između  ma­
    njeg  broja ljudi,  da ne ispari među masama.
         Ako uzmemo određenu količinu zlata i odlučimo da pozla­
    timo određen broj predmeta,  moramo znati ili izračunati koliki
    je  tačan broj  predmeta koji  se  mogu pozlatiti  sa tom količinom
    zlata.  Ako bismo pokušali da pozlatimo veći broj predmeta, oni
    će biti nejednako prekriveni zlatom,  samo delimično,  i  mnogo
    gore će  izgledati  nego da su ostali  nepozlaćeni;  zapravo,  zlato
    nam propada.
   49   50   51   52   53   54   55   56   57   58   59