Page 56 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

pojačaju strah mase i otpor prema novom i nepoznatom. Rop­
stvo u kome čovečanstvo živi zasniva se na tom strahu. Teško je
čak i zamisliti sav užas tog ropstva. Mi ne razumemo ŠTA ljudi
gube. Da bi se razumeo uzrok ropstva dovoljno je videti kako
ljudi žive, na čemu se zasniva cilj njihovog postojanja, predmet
njihovih želja, strasti i nakane, o čemu razmišljaju, o čemu go­
vore, čemu služe i čemu se dive. Uzmi u obzir na šta kulturno
čovečanstvo našeg doba troši novac; čak da izuzmemo rat, šta
diktira najvišu cenu; gde su najveće gomile ljudi. Ako za trenu­
tak razmislimo o ovim pitanjima postaje jasno da čovečanstvo,
kakvo je sada, sa interesima prema kojima živi, ne može očeki­
vati ništa drugo od onoga što ima. Ali kao što već rekoh to ne
može biti drugačije. Zamisli da se godišnje dodeljuje za celo
čovečanstvo četvrt kilograma znanja. Ako bi se to znanje raspo-
delilo svima, svako ponaosob bi dobio tako malo da bi ostao ista
budala kakva je i bio. Međutim zahvalni smo činjenici da samo
nekolicina želi to znanje, oni koji ga uzimaju mogu, da kažemo,
dobiti zrno svaki, i postižu mogućnost da postanu inteligentni­
ji. Ne mogu svi postati inteligentni čak i ako to žele. Ako bi i
postali inteligentni to ne bi popravilo stvari. Postoji opšta rav­
noteža koja se ne može poremetiti.
To je jedna strana. Druga, kao što sam već rekao, sadrži
činjenicu da niko ne može sakriti ništa; nema tu nikakve tajno­
vitosti. Ali postizanje i prenošenje istinskog znanja zahteva ve­
liki rad i ogroman napor na obe strane, od onoga koji prima i od
onoga koji daje. Oni koji poseduju ta znanja čine sve što je u nji­
hovoj moći da prenesu i komuniciraju to znanje što većem bro­
ju ljudi, da pripreme stav ljudi ka njemu i osposobe ih da se
pripreme za primanje istine. Znanje se međutim ne može niko­
me davati na silu, kao što sam već rekao, ako bi se bez predra­
suda izvršio pregled života jednog čoveka, šta ispunjava jedan
njegov dan, stvari koje ga interesuju, odmah će se pokazati da li
se ljudi koji poseduju znanje mogu optužiti za njihovo skrivan­
je, da li ne žele da ih daju ljudima ili možda ne žele da podučava­
ju ljude onome što sami znaju.
Onaj ko želi znanje mora sam učiniti početne napore da
pronađe izvore znanja i da im priđe, koristeći pomoć i putokaze
koji su svima dati, ali koje ljudi, po pravilu, ne žele da vide ili