Page 186 - Platon - Država
P. 186
17 Simonid često peva pohvale „premudrom Arhilohu", kojem pri sopstvenog potomstva i smišljala kako da se Uranu osveti za zlostav
pisuje dovitljivost i lukavstvo, i upoređuje ga sa lisicom. ljanje dece. Od kremen kamena načinila je oštar srp i njime naoružala
18 Aluzije na soliste i njihove škole retorike. Upor. Eutidem (289c najmlađeg Titana Krona, koji je pristao da, po nagovoru majke Zemlje,
i dalje), Vedar (257c i dalje; 261b; 264b; 272e i dalje), kao i dijalog Gorgija. bude izvršilac kazne i osvete nad ocem Uranom. To je izvršeno kad je
19 Misli se, pre svega, na Hesiodovu Teogoniju, ali i na Home Uran, donoseći noć, u ljubavnoj čežnji obujmio Geju. Čekajući u zasedi,
ra, i dr. Kron mu je onim srpom odsekao genitalije i levom rukom ih bacio u
20 Ne zna se ko bi to mogao biti. Pretpostavka da je tu elegiju more. Iz kapi krvi, koje padoše na majku Zemlju, rodiše se tri Erinije,
spevao Kritija, malo je verovatna. „Dcca Aristonova" su Platon i nje osvetnice zločina, kao i Melijske nimfe.
gova braća, a citirani stih se ne odnosi na Platona, osim što se podrazu- 29 Svrgnuvši tom kastracijom svoga oca Urana sa prestola, Kron
meva da i on pripada „božanskom kolenu" Posejdona i Apolona. V. ο se oženi svojom sestrom Rejom (Hesiodova Teogonija, 453—506, 607—
tome Diogen Laertije, III, 1. 720), te s njom izrodi mnogobrojno potomstvo (Hestiju, Demetru, Heru,
21 Sokrat verovatno misli na ono što su Glaukon i Adeimant pret Hada, Posejdona i Zevsa). No, misleći na Gejino proročanstvo da će ga
hodno govorili u nastojanju da, pojačavajući Trasimahovo stanovište, jedan od njegovi sinova zbaciti s prestola, Kron je proždirao sopstvenu
podstaknu Sokratovu kontraargumentaciju. U desetoj knjizi Države decu. Jedino najmlađi sin Zevs, kojeg je majka Reja zajedno sa Gejom
(612b-e) Sokrat se vraća na ovu Glaukonovu i Adeimantovu ulogu, pod- uspela da sakrije u pećini planine Dikte na Kritu i nije doživeo sudbinu
sećajući da im je ovde načinio određene ustupke. ostale svoje braće i sestara. Kron je umesto novorođenog Zevsa progu
22 V. napred, 369c. tao kamen, koji mu je Reja podmetnula. Kasnije, kad je Zevs odrastao
23 V. napred, 370bc. krijući se od očevog gneva, nastupio je trenutak osvete. Reja je nago
24 U izvorniku stoji reč thymos za koju ne postoji odgovarajući vorila Krona da povrati kamen koji ga je tištao, a izbacivanjem kamena
izraz u našem jeziku, jer thymos je: životnost, žestina, strast; ukratko, iz svoje utrobe, Kron je povratio i svu progutanu decu. Potom je Zevs
ono što dušu čini aktivnom, delatnom, srčanom, odlučnom. Isto se može sa svojom braćom ustao protiv oca, te oslobodio storuka čudovišta
reći i za pridev thymoeides za koji sam ovde, ne sasvim adekvatno, Kota, Brijareja i Gija, koje je Kron bio okovao i bacio u ponor Zemlje.
upotrebio našu reč „žestok". Tako je počeo rat bogova oko prevlasti. Na jednoj strani bili su Kron
25 Na ovom mestu i dalje (376 passim), pridev i imenicu philo- i Titani, na drugoj Kronov sin Zevs i oslobođeni storuku džinovi. Rat
sophos nisam ostavio u oblicima filozofski i filozof, kao što je to A. bogova trajao je deset godina s promenljivom srećom, da bi na kraju
Vilhar bio učinio, jer pas doista ne može u sebi imati ničeg filozofskog pobeda pripala Zevsu, kojem su njegova braća i storuki džinovi sve
u svojoj psećoj prirodi, ako reč „filozofsko" razumevamo kao oznaku srdno pomagali, i čiji su se gromovi i munje pokazali kao nadmoćno
za fundamentalnu saznajnu i teorijsku disciplinu. Dodatni razlog za oružje. Kron je svrgnut s prestola bogova, a njegovi pomoćnici Titani
ovu intervenciju u Vilharev prevod je i taj što u vreme kada Platon bačeni u Tartar i stavljeni pod stalni nadzor storukih. Jedino je Atlant
piše ovaj dijalog, reci filozofski, filozof i filozofija tek samim Platono bio osuđen da od tada zanavek drži nebo na svojim plećima.
vim nastojanjem počinju da dobijaju ono značenje koje im u toj tra 30 Borba Giganata (gigantomachia), borba Titana sa storucima i
diciji i danas pridajemo. U gornjem Platonovom tekstu, reč je samo Kiklopima. V. beleške 28, 29.
ο izvesnoj prirodnoj sklonosti za prepoznavanjem i razlikovanjem prija 31 Platon ovde verovatno misli na predanje koje prenosi Pindar:
teljskog od neprijateljskog. Hefest, kojeg i Homer naziva Zevsovim i Herinim sinom, hteo je spre-
26
U grčkom izvorniku stoji da čuvar države mora da bude kalos čiti Heru u njenoj nameri da učini zlo Heraklu pa je oko njenog pre
kagathds (doslovno: lep i dobar), što je ovde očigledno skupna oznaka stola iskovao nevidljivu mrežu i tako je vezao.
za nabrojane karakteristike: prijatelj mudrosti, ili, sklon pravom znanju 32 U Ilijadi (586 i dalje), Hefest, obraćajući se majci Heri kaže:
(philosophos); žestok, odlučan, hrabar i srčan (thvmoeides); hitar, brz
i okretan (tachys); telesno jak, čvrst, razvijen i moćan (ischvros). „Strpi se, majko moja, i ako te boli, preboli,
27 Reč muzika (mousike) i muzički (mousikos), ovde, i dalje, upo
vidim jednom
bijenu,
tebe
da
trebljavaju se u značenjima mnogo širim od današnjih. Reč je, naime, očima dragu mog'o pomoći, ne mada bi žao mi bilo;
ne
ti
bih
ne samo ο muzici u današnjem značenju te reci nego ο svemu onome jer je veoma mučno protivit' se olimpiskom Divu.
što potiče od Muza, pre svega, ο pesništvu i književnosti uopšte, a potom On me je nekad, kad htedoh da odbranim tebe,
ο slikarstvu i uopšte stvaranju koje rečju ili na neki drugi način može za nogu dohvatio i bacio s nebeskog praga.
da utiče na obrazovanje i vaspitanje duše. Ceo sam padao dan; a kad se već smirilo sunce,
28 P r e m a Hesiodovoj Teogoniji (126—153), Zemlja (Geja), spojena Padoh na Lemno, a malo još duše bese u meni.
sa sopstvenim neposrednim potomkom Nebom (Uranom), izrodila je Onda me otud gde padoh odnesoše Sinćani ljudi."
najpre „Okeana dubokih virova", potom Titane Koja, Hiperiona i Japeta,
njihove sestre Teju, Reju, Temidu, Mnemosinu, Febu i Tetidu. Na kraju (Citirano prema prevodu Miloša N. Đurića).
titanskog poroda Zemlja je rodila najmlađeg sina Titana Krona. Jedno- 33
oki džinovi Kiklopi (Bront, Sterop i Arg), kao i storuka i pedesetoglava Borba bogova, koji su se umešali u trojanski rat, opisana ie
čudovišta (Kot, Brijarej i Gij), bili su takođe porod Zemlje i Neba. Ali u Ilijadi, (XX, 1—74 i dalje; XXI, 385—513).
34
Uran (Nebo) je, prema Hesiodovoj Teogoniji (154—187), zazirao od svoje Ovde sam grčku reč teologija (theologia) preveo izrazom „govor
dece, mrzeo ih i svako je, odmah po rođenju, vraćao u Zemljinu utrobu ο bogovima".
da ne bi gledali svetio dana. Zemlja (Geja) je stenjala pod teretom 35 Ilijada, XXIV, 527 i dalje. Prema prevodu Miloša N. Đurića.
36 Platon se ovde poziva na neku nama nepoznatu poemu.
342 343