Page 188 - Platon - Država
P. 188
11 Prema genealogiji, koju u boju s Ahilejem izlaže trojanski ju
nak Eneja, Prijamova kraljevska loza vodi preko Laomedonta, Troja i
Erihtonija do Dardana, koji je bio Zevsov sin, i koii je udario temelje
Dardaniji, pre no što je Ilij (Troja) bila sagrađena" (upor. Ilijada, XX,
215 i dalje).
12 Ilijada (XXII, 414). Saznavši za pogibiju sina mu Hektora, tro
janski kralj Prijam je, izbezumljen od žalosti, hteo izići iz tvrđave i
uputiti se ahejskom logoru. Trojanci mu to nisu dopustili, a on ih je
sve redom i poimence molio da ga puste.
13 To je odlomak naricanja morskog božanstva Nereide Tetide
Ahilejeve majke, koja je u morskim dubinama čula kako Ahilej jadikuje
za poginulim drugom Patroklom.
K N J I G A TREĆA (Γ) 14 Zevsove reci, prema tekstu Ilijade (XXII, 168). Zevs žali za
Hektorom koga Ahilej progoni oko grada Troje. Hektor je u smrtnoj
1 Odiseja (XI, 489 i dalje). Ahilejeve reći upućene Odiseju kao opasnosti, a Zevs se priseća bogatih žrtava koje su mu Trojanci vazda
odgovor na Odiscjevo oplakivanje sopstvene sudbine, koja mu spre prinosili. No ostali bogovi, pre svega Atena, nisu naklonjeni Zevsovoj
čava povratak u rodnu Itaku. Te reci govori Ahilejeva duša, koja je u nameri da promeni odluku sudbine i da Hektoru poštedi život.
Hadovom carstvu samo senka nekadašnjeg živog Ahileja. 15 Prema Ilijadi (VI, 196 i dalje), Belerofont — Sizifov unuk koji
Ovaj kao i svi drugi navodi iz Homera, osim malog broja izuze se proslavio u Likiji ubivši čudovište Himeru — imao je kćer Laoda-
taka zbog nepoklapanja smisla Platonovog teksta prevoda, dati su meju, koju je Zevs obležao, te se tako rodio Zevsov sin Sarpedon. Gore
prema Đurićevom prevodu Ilijade i Odiseje. citirani stihovi su Zevsove reći upućene Heri (Ilijada, XVI, 433).
2 Ilijada (XX, 64). Bogovi silaze s Olimpa na trojansko bojište, 16 Ilijada (I, 599 i dalje). Posle Herine prepirke sa Zevsom, Hefest
a u čast tog silaska gromovi grme na nebu i zemlja se trese. Od toga savetuje majku Heru da više ugađa ocu Zevsu, jer je on ne srne braniti
se uplašio i sam Had, gospodar podzemnog carstva mrtvih, jer mu ako je strašni otac Zevs htedne opet istući. Hera posluša savet, a Hefest
se ukazala opasnost da Posejdon zemljotresom raskoli zemlju i time šepajući, jer je bio hrom, poče točiti nektar i prinositi pehare bogovima.
pokaže stan, koji u očima i smrtnog i besmrtnog roda izgleda strašan. Otpoče bogovska gozba, a bogove, zbog srećno završene prepirke Zevsa
3 Ilijada (XXIII, 103). Patroklova duša, u svemu slična živom i Here, kao i zbog nespretnog izgleda Hefestovog, obuze grohotan smeh.
Patroklu, javlja se u Ahilejevom snu, pa kad ovaj hoće da zagrli starog V. takođe belešku 11/32.
druga, duša iščezne pod zemlju kao da je nije ni bilo. Ahilej na to 17 Upor. tekst na str. 382c.
18
izgovara gore citirane reci. Fragment iz Odiseje (XVII, 383).
4 Odiseja (X, 495). Kirka savetuje Odiseju da ode u Had i da 19 Diomed, jedan od osvajača Tebe, tim recima smiruje Stenela
tamo za svoje nevolje potraži savet od vrača Tebanca Tiresije, čijoj koji je vrhovnom zapovedniku ahejske vojske, Agamemnonu, rekao da
je duši užasna Persefona jedino ostavila mudrost i netaknut um, tako laže kad umanjuje Diomedovo junaštvo, i kad govori ο tome da je
da jedino on ima svest i razum. Diomedov otac Tidej bio junak veći od sina mu. V. Ilijada (IV, 412 i
5 Ilijada (XVI, 856). Scena u kojoj trojanski junak Hektor passim).
smrtno ranjava Ahilejevog druga Patrokla. Citirani stih opisuje Hek- 20 Platonova kombinacija dva Homerova stiha iz Ilijade: prvi je
torov samrtni ropac. uzet iz 21 trećeg pevanja (8), a drugi iz četvrtog (431).
6 Ilijada (XXIII, 100). Scena bekstva Patroklove duše u tre To su reci koje Ahilej u svađi upućuje vrhovnom zapovedniku
nutku kada je Ahilej, u svom snu, pojurio Patroklu u zagrljaj. V. be- i kralju Agamemnonu (Ilijada, I, 225).
22
lešku 3. Fragment Odisejeve zdravice upućene Alkinoju, kralju Feaka,
7 Odiseja (XXIV, 6—9). Fragment scene u kojoj Hermija, kilen- stanovnika ostrva Krfa. Upor. Odiseja (IX, 8—10 passim).
ski bog, svojom palicom naređuje dušama pobijenih Penelopinih pro- 23 U Odiseji (XII, 342), lakoumni pripadnik Odisejeve družine,
saca da za njim pođu u carstvo mrtvih. Duše polete crvčeći kao slepi Euriloh, tim i drugim recima nagovara družinu — dok Odisej spava
miševi. dubokim snom — da pokolju Helij evo (Sunčevo) stado i da se tako
8 Kokit (Kdkytos) i Stiga (Styx, Stygos) su, prema verovanjima snabdeju hranom.
koja su podržavali pesnici, dve reke u podzemnom Hadovom carstvu. 24 Fragment opširno datog opisa Zevsove ljubavne žudnje za
Stiga, ili Stiks, je još i takva reka, ili jezero, nad čijom vodom se Herom (Ilijada, XIV, 292—353) i njihovog ljubavnog čina, na vrhu pla
bogovi zaklinju da neće prekršiti zadatu reč. Upor. sliku carstva mrt nine Ide, zaklonjenog zlatastim oblakom od oštrog pogleda Helijevog
vih koju Platon daje u desetoj knjizi Države (614c i dalje do kraja), i drugih bogova, koji odozgo vide vrh Ide.
kao i onu koja je data u dijalogu Fedon (111c—114c). 25
Aluzija
9 Ilijada (XXIV, 10—13). Scena u kojoj se prikazuje kako Ahilej 266 i dalje) na pesmu pevanu na Alkinojevom dvoru (Odiseja, VIII,
ο
rata
Hefestovu
obljubio
žali za poginulim drugom Patroklom. lepu Afroditu, tome kako je bog video Arej javio Hefestu, i kako suprugu
ovaj
i
je
to
kako
je
Helij
10 Ilijada (XVIII, 23—24). Ahilejevo posipanje i mazanje lica pe odmah iskovao nevidljivu mrežu kojom je ljubavnike uhvatio in fla-
pelom u znak žalosti za Patroklom. granti i pokazao ostalim bogovima.
346 347