Page 190 - Platon - Država
P. 190

neslaganje.  Tamo  se,  naime,  kaže  da  je  Hekameda  (Nestorova  lepa  ro-        63  Aluzija  na  Menelajevu,  ne  odveć  veliku,  hrabrost  u  situaciji
                binja)  dala  ranjenom  Asklepijevom  sinu  Mahaonu  napitak  od  pram-          borbenog  suočavanja  sa  trojanskim  junakom  Hektorom  oko  mrtvog
                 nejskog  vina.  U  našem  tekstu  Ilijade  (596—617,  XI)  doista  se  govori  ο  Patroklovog  tela.  Bilo  je  potrebno  da  mu  boginja  Atena  ulije  hrabrost
                 tome  da  je  Mahaon  bio  ranjen,  da  ga  je  Nestor  izneo  sa  bojnog  polja,  i  snagu,  koje  ovaj  inače  nije  imao.  Upor.  Ilijada  (XVII,  543—596).
                 ali  se  ništa  ne  kaže  ο  tome  da  je  on  kao  lek  uzimao  onaj  Hekamedin     64  „Neprijatelj  logosa"  je  izraz  koji,  u  nedostatku  boljeg,  pokriva
                 napitak.                                                                        reč  misologos,  misolog,  onaj  ko  mrzi  logos  i  kojem  nasuprot  stoji
                     55  U  dijalogu  Protagora  (316de),  Protagora  kaže  da  je  sofistika    philo-logos  (filolog,  ljubitelj  logosa)  i  philo-sophos  (filozof).  V.  belešku
                stara  veština  i  među  čuvene  stare  sofiste  ubraja  i  Herodika,  učitelja  33/ΙΧ.
                gimnastike.  U  prologu  Fedra  (227d)  pominje  se  Herodik  kao  neobičan           65  Ovde  završeno  razmatranje  nastavlja  se  u  šestoj  knjizi,  počev
                 čovek,  koji  preduzima  duga  i  zamorna  pešačenja.  Ovde,  u  Državi,  Hero­  od  str.  502e  pa nadalje.
                dik  se  prikazuje  kao  lekar  koji  misli  da  se  bolesti  najbolje  sprečavaju    66  V.  napred,  strane  382cd  i  389b.
                 i  lece  gimnastikom,  tj.  veštinom  koja  telo  snaži  i  čini  ga  otpornim.      67  Pod  „feničanskom  laži"  Platon  verovatno  aludira  na  mitove  ο
                     56  Fokilid  je  svoje  moralne  savete  izlagao  u  stihovima.  Stih  na   Feničaninu  Kadmu,  sinu  Agenerovom  i  bratu  Europinom.  Ta  „feničan-
                koji  se  Platon  poziva  glasi,  u  proznom  prevodu  ovako:  „Gledaj  da  sebi  ska  laž"  kaže  da  je  Kadmo,  u  traganju  za  svojom  nestalom  sestrom
                obezbediš  život,  vrlinu  pak  tek  onda  kad  je  život  obezbeđen".           Europom,  koju  je  Zevs  ugrabio  i  obljubio,  preko  Rodosa  i  Tere  najzad
                     57  Misli  se  na  operaciju  koju  je  nad  ranjenim  Menelajem  izvršio   dospeo  u  kontinentalnu  Grčku.  Delfijsko  proročište  mu  je  savetovalo
                                                                                                      traga
                                                                                                                                       da pođe za
                                                                                                                                                 kravom
                                                                                                                                                         osnuje
                                                                                                                         Europom, nego
                                                                                                           dalje za
                ahejski  vojni  lekar  Mahaon,  koji  je,  prema  Homeru,  lekarsku  veštinu     da ne tamo  gde  krava sestrom pala  od  umora.  Kadmo  je  postupio i tako,  i
                                                                                                 grad
                                                                                                                    bude
                 naučio  od  oca  mu  Asklepija,  a  ovaj  od  kentaura  Hirona  (Ilijada,  IV,  213  tamo  gde  je  krava,  koju  je  terao,  pala  od  umora,  osnovao  je  grad  Tebu.
                 i  dalje).                                                                      Želeći  da  uginulu  kravu  prinese  na  žrtvu  bogovima,  Kadmo  je  sa  svo­
                     58  Napitak  od  pramnejskog  vina, pomešan  s brašnom  i  istruganim
                                                                                                              krenuo
                                                                                                                                          Kastalskog
                 sirom,  ο  kojem  se govori napred  (405e).                                     jom  družinom vodu.  Taj natrag  u je, Delfe  da  bi  sa čuvao  nekakav svetog  izvora
                                                                                                 uzeo
                                                                                                      žrtvenu
                                                                                                                               međutim,
                                                                                                                                                      zmaj,
                                                                                                                                                           koji
                                                                                                                      izvor
                     59  Pindar  u  Trećoj pitijskoj  (54  i  dalje);  Eshil  u  Agamemnonu      je  poubijao  većinu  Kadmovih  ljudi,  da  bi  ga  Kadmo  najzad  usmrtio  i
                 (1022  i  dalje);  Euripid  na  početku  Atkeste.                               posejao  zmajeve  zube  u  zemlju.  No  čim  je  to  učinio,  iskočiše  iz  bačenog
                     60  Prvi  deo  gornjeg  stava  zalaže  se  za  neposredno  iskustvo  u  sti-  zmajevog  semena  naoružani  ljudi,  koji  se  počeše  međusobno  svađati
                canju  lekarske  veštine,  za  ono  što  se  danas  naziva  lekarskom  praksom.  i  ubijati,  tako  da  ih  je  na  kraju  ostalo  samo  pet.  Sa  ovom  petoricom
                Tvrdnja  da  budući  lekari  treba  da  propate  sve  bolesti  i  da  ne  budu   i  preostalim  svojim  Feničanima,  Kadmo  je  otpočeo  život  u  novoosno­
                potpuno  zdravog  tela  verovatno  se  zasniva  na  zapažanju  da  u  mnogim     vanoj  gradskoj  državi  Tebi.
                preležanim  bolestima  telo  stiče  imunitet  i  teško  može  oboleti  od  tih        68
                                                                                                                          ljudskih
                                                                                                        Poređenie
                                                                                                                                           različitim,
                                                                                                                                                    tada
                                                                                                                                 priroda
                istih  bolesti.  Ako  bi  telo  lekara  bilo  potpuno  zdravo,  on  ne  bi  mogao  tim,  metalima  prvi  različitih Hesiod  (Dela  i  dani, sa  109—201).  Platonu pozna­
                                                                                                                  je
                                                                                                                    uveo
                                                                                                                                                             to
                                                                                                                                                          je
                da  neguje  bolesnike  bez  opasnosti  od  infekcije,  koja  bi  u  takvim  sluča­  dobro  poznato,  što  se  vidi  iz  direktnog  upućivanja  na  Hesioda  u  osmoj
                jevima  mogla  biti  smrtonosna  po  lekara.  Najzad,  takav  zahtev  mogao      knjizi  Države  (546e).
                bi  značiti  ί  to  da  budući  lekar  treba  na  sopstvenom  telu  da  upozna        69
                što  veći  broj  bolesti,  kako  bi  na  taj  način  mogao  ponajbolje  da  ovlada      Platon  misli  na  mogućnost  da  često  ponavljana  laž,  iz  genera­
                svojom  veštinom  i  da  ponajbolje  razume  prirode  bolesti  svojih  budućih   cije  u  generaciju,  konačno  postaje  ono  u  šta  ljudi  počinju  da  veruju
                pacijenata.  Poslednja  tvrdnja  „telo  se  ne  brine  za  telo"  sugeriše  ideju  kao  da  je  istinito.
                da  bolesti,  u  krajnjoj  liniji,  proishode  iz  toga  što  duša  ne  obavlja  svoju  70  Sisitije  (syssitia),  zajednički  obedi  na  jednom,  za  te  svrhe,  od­
                upravljačku  funkciju  nad  telom  onako  kako  treba,  pa  se  telo,  prepu­    ređenom  mestu.  To  je  običaj  dorskog  porekla,  posebno  negovan  u  spar­
                šteno  samo  sebi,  kvari,  postaje  loše,  ili  ne  dostiže  ono  stanje  koje  bi  tanskoj  državi.  Kasnije,  i  druge  helenske  države  upražnjavale  su  taj
                pod  odgovarajućom  brigom  duše  moglo  postići.  Na  kraju  pasusa  je         običaj  prilikom  religioznih  svečanosti.
                Platonova  teza  ο  potpunom  zdravlju  duše  budućih  lekara.  Ova  teza  ima        71  Slične  zabrane  postojale  su  u  spartanskoj  državi  za  Spartiate.
                dvostruko  značenje:  (I)  odnosi  se  na  ničim  neokrnjeno  mentalno  zdrav­
                lje  lekara  i,  (II)  na  potpuno  moralno  zdravlje,  pri  čemu  se  i  jedno  i
                drugo  uzima  kao  imperativ  lckarskog  poziva.
                     61  Zahtev  suprotan  onome  za  lekarski  poziv,  jer  bi  u  protivnom
                izašlo  da  su  bivši  kriminalci  najbolje  sudije.  Očigledno  je  da  Platon
                vcruje  da  je  moralna  i  mentalna  iskvarenost  i  poremećenost  duše
                mnogo  opasnija  bolest  od  bilo  kakve  bolesti  tela,  kao  što,  analogno
                tome,  misli  da  je  iskvarenost  upravljačkog  sloja  mnogo  opasnija  po
                državu  od  iskvarenosti  onih  kojima  se  upravlja.
                     62  Čuvari  moraju  istovremeno  biti  i  žestoki  (hrabri)  i  blagi  (ple­
                meniti).  Prva  priroda  ima  svoje  poreklo  u  „srčanosti",  tj.  u  voljnim
                funkcijama  duše.  Druga  je  pak  poreklom  iz  umnih  funkcija  duše.  Dru­
                gim  recima,  Platon  zahteva  da  čuvari  države  sjedinjuju  u  svome  pona­
                šanju  strasnu  i umnu prirodu.
                 350
   185   186   187   188   189   190   191   192   193   194   195