Page 126 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

GLAVA XVIII

NENASILNE ORGANIZACIJE

Karl Marks, takozvani „otac komunizma”, formulisao je dva metoda za postizanje komunističke
države:
nasilni metod, i
nenasilni metod.
Nasilni metod isproban je u Francuskoj revoluciji 1789, komunističkim revolucijama u Evropi
1848, i u revolucijama u Rusiji 1905. i 1917. godine.
Nenasilnim metodom socijalizovana je engleska država, a on se primenjuje i u nametanju
socijalizma Sjedinjenim Državama.
Veoma često, ova dva metoda koriste se zajedno, za postizanje cilja koji im je zajednički:
komunističke države. U nekim situacijama ovi metodi se, tobože, suprotstavljaju jedan drugome. No, rezultat
je uvek isti: socijalizam (komunizam) sve više se širi.
Nenasilni metod najbolje ćemo shvatiti ako proučimo različite organizacije koje promovišu
marksističke ciljeve.
Tajna uspeha ovog metoda leži u sposobnosti da se antikomunisti navedu da podrže komunistička
sredstva i ciljeve. Oni bivaju uključeni u rad različitih organizacija koje su osnovali komunisti, a koje nose
bezazlena ili zvučna imena. Najčešće, ljudi koji im se priključuju ne shvataju u potpunosti pravu prirodu i
svrhu tih organizacija.
Ovu strategiju otkrio je 1938. u Rusiji sekretar Kominteme Georgi Dimitrov, koji je rekao:
„Pustimo naše prijatelje da obave posao. Moramo uvek imati na umu da jedan simpatizer generalno vredi
više nego tuce militantnih komunista. Naši prijatelji moraju umesto nas da zbune neprijatelja, da sprovedu
naše glavne direktive i da za našu stvar mobilišu ljude koji ne misle kao mi, i do kojih mi nikada ne bismo
1
mogli da dopremo.”

ROUDSOVA STIPENDIJA
Sesil Rouds (Cecil Rhodes), čovek koji je u Južnoj Africi krajem XIX veka nagomilao bogatstvo
u zlatu i dijamantima, uz finansijsku podršku Rotšilda, imao je viziju (pored zgrtanja novca) koja ga je
opsedala celoga života. Njegov cilj „...bio je da ujedini sve narode koji govore engleskim jezikom i da sav
2
ostali nastanjeni svet stavi pod njihovu kontrolu.”
3
Biograf gospodina Roudsa kaže: „Svetska vlada bila je Roudsova najveća želja”.
Posle smrti gospodina Roudsa, u njegovom testamentu pronađen je program stipendiranja po
kojem bi mladi, inteligentni ljudi dobili mogućnost da studiraju u Engleskoj. Između dve i tri hiljade mladih
ljudi u najboljem dobu dobilo bi njegovu stipendiju i na taj način „utisnuli u svest u najprijemčivijem dobu
4
svoga života san svoga dobrotvora.”
San toga „dobrotvora” bio je, naravno, Svetska vlada.
Neki od poznatijih Roudsovih stipendista iz Amerike bili su: Din Rask (Dean Rusk), bivši
državni sekretar, Volt Vajtmen Rostou (Walt Whitman Rostow), visoki Vladin službenik, Dž.Vilijem
Fulbrajt, bivši senator, Nikolas Kacenbah (Nicholas Katzenbich), bivši javni tužilac, Fren Čerč (Frank
Cherch) bivši senator, Hauard K. Smit (Howard K. Smith), bivši politički komentator na televiziji, i senator
Bil Bredli (Bill Bradley). Ko god da je proučavao izborne govore i javne nastupe ovih ljudi, mora se saglasiti
s tim da se ni za jednog od njih ne može reći da je „konzervativan”.

FABIJANSKO DRUŠTVO
Fabijansko društvo je engleska organizacija osnovana 1884. godine. Dobila je naziv po rimskom
vojskovođi iz trećeg veka Kvintusu Fabijusu Maksimusu koji se uspešno borio protiv Hanibala.
Fabijanci su upoznali tajnu njegove strategije: nikada se ne suprotstavljaj neprijatelju direktno, na
otvorenom bojnom polju, već ga pobeđuj postepeno, serijom mnogih bitaka, i uvek se povlači posle svakog
uspešnog napada. Fabijus je bio uspešan u gerilskom ratu, koristivši jednostavnu strategiju strpljivog,

126