Page 124 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

1981. Karter/Ronald Regan 700 milijardi dolara
1984. Ronald Regan 800 milijardi dolara
7
1986. predviđanje 900 milijardi dolara
1988. predviđanje 1000 milijardi dolara

Stara je istina da, što je veći budžet, ima više mogućnosti rasipanja novca. U stvari, vlast
namerno rasipa novac pronalazeći uvek nove načine za rasipanje. O tome ćemo govoriti u sledećim
poglavljima. Ako je cilj da vlast troši novac, onda je rasipništvo pravi način za povećanje troškova.
Ovo bi, bar delimično, moglo da objasni zašto se u američkim novinama i časopisima pojavljuju i
ovakvi naslovi, na koje Vlada najčešće uopšte ne reaguje:
8
„Socijalna izdvajanja prešla cifru od jedne milijarde.”
9
„Milijarde cure iz slavine Pentagona”.
Jednu drugu indikaciju da federalna vlada namerno razbacuje novac dobili smo od dr Suzan L.M.
Hak (Susan L M. Huck). Ona je u novinskom članku objavila da je budžet Ministarstva zdravlja, obrazovanja
i socijalnog staranja za 18 godina, od njegovog osnivanja (1954) do 1972, porastao sa 5,4 milijarde dolara na
80 milijardi dolara. Međutim, najvažnije otkriće ovog članka je da su „insajderi establišmenta postavili sebi
10
za cilj da budžet raste 27,5% svake godine...”
Drugim rečima, rast budžeta unapred je određen, prema ustanovljenim procentima: znači, budžet
ne raste prema potrebama, već da bi se novac trošio. Ministarstvo za zdravlje, obrazovanje i socijalno
staranje obavezno je da svake godine potroši novac, postojala za to potreba ili ne! To Ministarstvo mora da
pronađe načina da potroši novac! Potroši, čak i ako moraš da razbacuješ!
Trošenje se nastavilo i posle članka doktorke Hak. Na primer, isto to Ministarstvo potrošilo je
preko 200 milijardi dolara u fiskalnoj 1979/1980. godini.
Nije, međutim, ova ustanova jedina koja je povećavala Vladine troškove. Sada se održavaju
seminari koji podučavaju svoje polaznike na temu „Kako dobiti što više novca” od federalnih vlasti.
Ovoliko trošenje pada na grbaču američkog građanina, poreskog obveznika. Potrošnja novca od
strane Vlade porasla je, mereno po glavi stanovnika, sa 6,90 dolara u 1900. na 3 000 dolara u 1980. godini.
Ovakvo povećano trošenje omogućava Vladi da svake godine uvećava deficit, a samim tim i
nacionalni dug. Porast nacionalnog duga omogućava onome koji Vladi zajme novac - a to su Federalne
rezerve - da zarađuje od kamata, koje u krajnjoj instanci plaćaju poreski obveznici.
Veza između Vladinog trošenja, nacionalnog duga i godišnjih kamata najbolje se vidi na ovoj
tabeli:
(u dolarima)
GODINA NACIONALNI DUG PO GLAVI GODIŠNJA KAMATA

1845. 15 miliona 0,74 1 milion
1917. 3 milijarde 28,77 24 miliona
1920. 24 milijarde 228,23 1 milijarda
1945. 258 milijardi 1853,00 4 milijarde
1973. 493 milijarde 2 345,00 23 milijarde
1979. 830 milijardi 3 600,00 45 milijardi
1980. 1.000 milijardi 4 500,00 95 milijardi

Ovakvi neizbalansirani budžeti od 1978. naovamo postaju sve groteskniji, kada se ima u vidu da
je protivzakonito ne izbalansirati budžet. Javni zakon br. 93-435, usvojen 1978, neopozivo tvrdi: „Počevši sa
11
fiskalnom 1981. godinom, ukupna izdavanja iz budžeta ne smeju prelaziti njegove prihode.”
Još dramatičnije izgledaju statistički pokazatelji koji nam saopštavaju koliko su iz budžeta
potrošili razni američki predsednici, prosečno, po danu provedenom u kabinetu. Džordž Vašington je trošio
12
14 000 dolara po danu. Uporedite to s jednom milijardom i 325 miliona dolara koje je dnevno trošio Karter.
Međutim, predsednik Ronald Regan će, nesumnjivo, biti šampion u ovoj kategoriji. Predviđa se da će u
1988, prema procenjenom budžetu, trošiti 3 milijarde i 87 miliona dolara dnevno. (Dakle, tri milijarde dolara
dnevno!)
Samo, gde je kraj ovom stvaranju dugova?
Možda odgovor leži u članku koji se 22. maja 1973. pojavio u novinama „Portlend Oregonian”.
Nosio je naslov: „Počinju razgovori o promeni novčanog sistema.” U njemu je bio ovakav komentar: „Pošto
je dolar pod pritiskom u Evropi, grupa međunarodnih finansijskih zvaničnika otvorila je u ponedeljak
raspravu o nacrtu Novog svetskog monetarnog sistema.
Prema izvorima MMF-a (Međunarodnog monetarnog fonda, organizacije koja se i sastajala da

124