Page 123 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

predložio da se poreska stopa poveća na 20% od prihoda poreskog obveznika.
Senator Vilijem Bora (William Borah) iz Ajdahoa, koji je bio zapanjen ovim predlogom, zapitao
5
se: „Ko bi, ikada, mogao da nametne tako pljačkaški porez”?
Pa ipak, i pored svih suprotstavljanja, 25. februara 1913, progresivni porez na prihode ušao je,
kao 16. amandman, u Ustav SAD.
Šta se poreskim obveznicima dogodilo od usvajanja 16. amandmana ilustrovaće nam sledeća
tabela:
GODINA POREZ NA PRIHOD (po glavi stanovnika)
1913. približno: 4 dolara
1980. približno: 2 275 dolara
(Iznos ovog poreza iz 1980. popeo se na približno 40% od ukupnih ličnih prihoda).

Organizacija koja se bavi praćenjem oporezivanja je takozvana Poreska fondacija (Tax
Foundation). Ona izračunava i objavljuje, svake godine, koliko dana u godini čovek mora da radi da bi
otplatio porez državi, a koliko mu ostaje da radi za sebe. Dan kada je zaradio da plati za porez u toj godini,
oni su prozvali „danom oslobođenja od poreza” (Tax Freedom Day). Svake godine, taj dan dolazi sve kasnije
i kasnije. Evo kako to izgleda na tabeli

GODINA DAN OSLOBOĐENJA UTROŠENI PROCENAT
OD POREZA VREMENA U GODINI

1930. 13. februar 11,8
1940. 8. mart 18,1
1950. 4. april 25,5
1960. 18. april 29,3
1970. 30. april 32,6
1980. 11. maj 35,6

To znači da u 1980. prosečni radnik radi 35,6 odsto vremena u godini, odnosno od 1. januara do
11. maja, za državu. Tek od tog datuma on počinje da zarađuje za sebe.
Iako je ovaj porez narodu poturen kao sistem za „mužu bogatih” (koji će da natera bogate da
plaćaju većinu poreza procentom njihovih ogromnih zarada), srednja klasa je, u stvari, ta koja plaća najveći
deo poreza. Ovo je lepo objasnio članak „Asošijeted presa” od 13. septembra 1980. koji je nosio naslov
6
„Ljudi sa srednjim prihodima su možda manjina, ali plaćaju 60,1 odsto od svih poreza.”
U njemu se kaže da:
a) ljudi s prihodom ispod 10 000 dolara godišnje čine 43,9%, tj. 91 milion poreskih obveznika, ali
plaćaju svega 4,4% ukupne sume svih poreza;
b) ljudi s prihodom između 15 000 dolara godišnje čine 38,2% poreskih obveznika, ali plaćaju
60,1% svih poreza; i
c) ljudi s prihodom većim od 50 000 dolara godišnje čine 2,4% obveznika a plaćaju 27,5% svih
dažbina.
Sada, kada su centralna banka i porez na prihod bili na svome mestu, planeri su mogli ubrzano da
povećavaju obim vlasti - Frenklin Ruzvelt je bio predsednik 1945, kada je federalna vlada potrošila ukupno
95 milijardi dolara. Godine 1945. je još trajao Drugi svetski rat i moglo se očekivati da će troškovi vlasti biti
uvećani zbog troškova rata. Ali, umesto da se smanje, troškovi su posle rata počeli vrtoglavo da rastu.
To će nam najbolje ilustrovati ova tabela
:
GODINA PREDSEDNIK PREDLOŽEN PRVI
PUT BUDŽET OD
1962. Džon Kenedi 100 milijardi dolara
1970. Ričard Nikson 200 milijardi dolara
1974. R. Nikson/Džerald Ford 300 milijardi dolara
1978. Džimi Karter 400 milijardi dolara
1979. Džimi Karter 500 milijardi dolara

123