Page 122 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 122
GLAVA XVII
PROGRESIVNI POREZI NA PRIHOD
Ekonomista i pisac Henri Hezlit (Henry Hazlitt) je, u svojoj knjizi Čovek protiv države
blagostanja, primetio:
,,U 'Komunističkom manifestu' iz 1848, Marks i Engels su otvoreno predložili 'veoma progresivni
porez' kao instrument kojim će proletarijat iskoristiti svoju političku nadmoć da bi postepeno oteo sav kapital
od buržoazije, da bi centralizovao sva sredstva za proizvodnju u ruke države i da bi despotski zadro u pravo
1
na privatnu svojinu...”
Kako progresivni porez na prihod otima svojima od „buržoazije” (klase radnika)?
Progresivni porez na prihod povećava procenat poreza koji se uzima od poreskog platiše kako
njegov prihod raste. (Nedavno se u novinama pojavio jedan šaljivi strip, koji svakodnevno izlazi u po
nekoliko sličica, sa ovakvim tekstom: muž govori ženi: „Povišica plate od 8%, koju smo dobili, bez obzira
na inflaciju znači povećanje... poreza. Sada gubimo 10 dolara nedeljno”!)
Karl Marks je bio autor plana o primeni progresivnih poreza na prihod i centralnoj banci, koji
zajedno uništavaju zaradu srednje klase. A senator Nelson Oldrič je bio taj koji je Kongresu Sjedinjenih
Država podneo zakonske predloge kako o progresivnim porezima tako i o centralnoj banci!
2
Evo primera, uzetog iz poreskih tablica Unutrašnje službe prihoda (IRS) , koji potvrđuje navode
iz malopredašnjeg stripa:
PRIHOD POREZ PROCENAT PRIHODA
5 000 dolara 810 dolara 16%
10 000 dolara 1820 dolara 18%
20 000 dolara 4 380 dolara 22%
Zapažate da, kada se prihod udvostruči, rastu i poreske stope po shemi o progresivnom
oporezivanju. Drugim rečima, kada sindikati izdejstvuju povišice plata „zbog porasta troškova života”
vezanih za inflaciju, oni, u stvari, oštećuju članove sindikata, jer u povišicu nikada nisu uračunati i procenti
koji odlaze na progresivno oporezivanje.
Sindikati bi trebalo da zahtevaju povećanje prihoda na osnovu „porasta troškova života, plus
porasta poreske stope”. Znate da se to nikada ne događa. Štaviše, sindikati se često okrivljuju kao uzroci
inflacije, a i oni sami retko se suprotstavljaju ovakvim optužbama.
Kada je progresivno oporezivanje prihoda konačno usvojeno kao Šesnaesti amandman na Ustav,
pojedinci koji su podržavali taj amandman govorili su da nametnuti porez nije velika stavka. Obrazlagali su
to ovako:
- Ko god ima prihod manji od pet hiljada dolara (godišnje), ne plaća nikakav porez.
- Kada (onaj ko zarađuje) dosegne tu sumu, sve što će morati da plati jeste četiri desetine jednog
procenta, dakle 20 dolara godišnje.
- Ukoliko je prihod deset hiljada dolara, porez je svega 75 dolara godišnje.
- Na prihod od 100 000 dolara, porez je dva i po procenta, ili 2 500 dolara.
3
- A na prihod od pola miliona dolara, porez je 25 000 dolara ili 5 odsto.
Ali, čak ni ovaj zaista minimalni porez nije mogao da prevari ljude koji su znali da će jednoga
dana, u budućnosti, taj porez postati težak teret Amerikancima. Tokom rasprave o amandmanu u
Predstavničkom domu u Virdžiniji, 1910. godine, govornik Ričard R. Bird (Richard R. Byrd) izrazio je svoje
protivljenje Zakonu o progresivnim porezima, sledećim upozorenjem:
„On će proširiti federalnu vlast koja će tada imati uticaja na obične, svakodnevne poslove
građana. Ruka iz Vašingtona će biti ispružena i položena na svaki posao; oko federalnog inspektora biće u
svačijoj blagajni. Zakon će iz nužde morati da ima inkvizitorske sadržaje; sobom će povlačiti i stroge kazne.
On će stvoriti komplikovanu mašineriju. Pod njim će se poslovi povući u sudnice, daleko od mesta gde treba
da se obavljaju. Teške kazne koje će nametnuti... novi tribunali stalno će opterećivati poreske obveznike.
Prinudiće poslovne ljude da pokazuju svoje knjige i otkrivaju svoje poslovne tajne. Zahtevaće potvrde i
4
izjave pod zakletvom...”
Tokom debate o amandmanu u američkom Senatu, nekolicina senatora je izrazila strah da će
male poreske stope biti samo početak, a da će zatim uslediti sve više i više. Jedan senator je još tada
122
