Page 139 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Ovi ljudi bili su nepoznati široj javnosti, međutim osam godina kasnije, svi su postali predsednici
31
svojih zemalja ili veoma visoki službenici u administracijama.
Džerald Ford ne samo da je prisustvovao sastanku 1966. godine, već je to činio i 1962,1964,1965.
i 1970. godine. Štaviše, princ Bernard je došao 1952. u Ameriku da bi pomogao Fordovu kampanju prilikom
njegove prve kandidature za Kongres.
Pogled na listu članstva otkriva mnogo toga. Pokazuje nam, pored ostalog, i veze američkih
bogataša sa onima iz drugih zemalja. Na sastancima su bili prisutni:
1971: Henri Kisindžer, Džordž Bol (George Ball), Sajrus Vens (Cyrus Vance), Dejvid Rokfeler,
Robert Anderson (Robert Anderson), predsednik kompanije ARCO, i baron Edmond de Rotšild iz
Francuske.
1975: Garet Ficdžerald (Garrett Fitzgerald), irski ministar inostranih poslova, Denis Hili (Denis
Healey), britanski ministar finansija, Robert Maknamara iz Svetske banke, Dejvid Rokfeler, Edmond de
Rotšild, Margaret Tačer (Margaret Thatcher), tada lider britanske Konzervativne partije a kasnije premijer,
Otac Teodor Hesburg (Theodore Hesburg), predsednik Univerziteta Notr-Dam, i Vilijem F. Bakli.
Istraživanja su otkrila da su ove sastanke finansirale neke fondacije oslobođene plaćanja poreza.
Na primer, sastanak održan 1971. godine u Vudstoku u državi Vermont: „... Sve troškove ovog sastanka
32
pokrile su dve, od poreza izuzete, fondacije (Fordova i Rokfelerova)”.

FONDACIJE OSLOBOĐENE PLAĆANJA POREZA

Kada je 16. amandman, o progresivnom oporezivanju, bio pridodat Ustavu, jedan od njegovih
stavova omogućavao je stvaranje fondacija oslobođenih poreza. Zahvaljujući ovom postupku, izvesni bogati
pojedinci mogli su da izbegnu progresivno oporezivanje prihoda.
Pojedini Amerikanci su i pre toga već bili osnovali svoje fondacije koje će kongresnim aktom
naknadno biti oslobođene plaćanja progresivnih poreza na prihod. Endrju Karnegi i Džon D. Rokfeler su, na
primer, ustanovili svoje fondacije pre donošenja Zakona o progresivnom oporezivanju, 1913. godine.
Ostale fondacije stvorene su sa blagoslovom Vlade i pod dejstvom Zakona o progresivnom
oporezivanju i oslobađanju od poreza. Procenjuje se da danas u Sjedinjenim Državama ima preko 10 000
ovakvih fondacija.
Doktor Martin Larson, koji se bavi pitanjima poreza na prihod i fondacija oslobođenih plaćanja
poreza, saopštava čitaocu njegove knjige koje su prednosti dostupne ljudima koji ustanove fondaciju:
1. vlasništvo preneseno na fondaciju odbija se od poreza kao da je dato u dobrotvorne svrhe;
2. posle smrti donatora, oslobođena je naslednih i državnih taksi;
3. novac, odnosno biznis, ostaju netaknuti;
4. ako je donator matična kompanija, ona nastavlja posao kao i do tada;
5. fondacija je izuzeta od svih poreza zauvek;
6. pojedinci koji se domognu mesta direktora ili menadžera u strategijskoj su poziciji da se
obogate putem transakcija koje, iako nisu ni milosrdne niti etičke, jesu, međutim, legalne; a čak i kada nisu,
33
mogu da se sprovedu jer postoji imunitet u praksi.
Godine 1952, osamdeset drugi Kongres je usvojio Rezoluciju 561 kojom se uspostavlja
„Selektivni Komitet za ispitivanje fondacija i srodnih organizacija.”
Ovaj Komitet je imao zadatak da istraži da li je neka fondacija „koristila svoje resurse u svrhu
34
antiameričke ili subverzivne delatnosti ili za ciljeve koji nisu u interesu Sjedinjenih Država.”
Kongresmen Kerol B. Risi (Carrol B. Reece), član ovog Komiteta, izjavio je: „Dokazi koje je
Komitet prikupio ukazuju na jednu veoma lako uočljivu situaciju. Konkretno: velike fondacije su,
podupiranjem kolektivistički orijentisanih edukatora, u stvari, finansirale socijalistički trend u američkoj
35
Vladi.”
Razlog ovakvog delovanja fondacija delimično je objasnio bivši komunistički zvaničnik Moris
Malkin (Maurice Malkin), koji je svedočio da je 1919. godine sovjetski agent po imenu Ludvig Martens
(Ludwig Martens) izdao naređenje (komunistima SAD) „...da pokušaju da prodru u ove organizacije i,
ukoliko je potrebno, preuzmu kontrolu nad njima i njihovim bogatstvom... te organizacije će onda biti kadre
36
da finansiraju propagandu komunističke partije u Sjedinjenim Državama.”
Važnost kolektivistički orijentisanih fondacija meri se prilozima koje daju univerzitetima širom
zemlje, pošto sve one zajedno pomažu rad dve trećine svih postojećih visokih škola. Da li je to razlog zbog

139