Page 143 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 143
I pored svih ovih problema, Čang je nastavio da se bori kako protiv Japana tako i protiv
komunista. Kada se Drugi svetski rat završio, on je 15. novembra 1946. sazvao Narodnu skupštinu koja je
trebalo da odobri trajni Ustav. To se dogodilo 25.decembra 1946. godine. Plan je bio da Ustav stupi na snagu
godinu kasnije, 1947. godine.
Novi Ustav je obezbeđivao sistem socijalnog osiguranja i Vladinu upravu nad javnim
preduzećima, ali je sadržao i svojevrsnu „Povelju o pravima” koja je garantovala lične slobode i prava
građana Kine. Ustav je predviđao i prve slobodne izbore u Kini (do tada u Kini nikada nije bilo izbora), koji
su bili zakazani za novembar (21-23) 1947. godine.
Ustav je, takođe, predvideo, posle izbora, i formiranje Narodne skupštine koja će imati 1744
delegata. Skupština je održana 29. marta.1948. godine, i tom prilikom delegati su izabrali predsednika i
potpredsednika Kine.
Čang Kaj Šek je nekoliko puta ponovio da ne želi da bude predsednik, međutim, delegati na
Skupštini su ga, ipak, izabrali za predsednika sa šestogodišnjim mandatom. Odnos glasova bio je otprilike
7:1 u korist Čanga.
Komunisti, naravno, nisu želeli da prihvate narodni mandat Skupštine, i nastavili su agresivne
napade na Čangovu novoizabranu Vladu.
Čangov najveći neprijatelj, međutim, nisu bili Japanci ni komunisti u Kini predvođeni Ču
Enlajem i Mao Cedungom. Bila je to američka vlada i državni sekretar Džordž Maršal (George Marshall),
član Saveta za inostrane odnose.
Džordž Maršal je 1946. preduzeo mere da se nametne „embargo na prodaju i isporuke oružja iz
59
Sjedinjenih Država...”
Navešćemo ovde i hvalisanje samog Maršala: „Kao glavnokomandujući, naoružao sam 39
60
antikomunističkih divizija, a sada sam ih jednim potezom pera razoružao.”
Čangovoj, od naroda izabranoj, vlasti bilo je suđeno da propadne. Komunisti pod Maoom i Ču
Enlajem konačno su uspeli da nateraju Čang Kaj Šeka i njegovu vojsku da napuste Kinu, i oni su se povukli
na ostrvo Formozu.
Počeo je da raste pritisak na američku vladu da se za zakonitu vlast u Kini priznaju komunisti. U
periodu od 1943. do 1949. godine pojavilo se 29 knjiga koje su se bavile situacijom u Kini. Džon T. Flin
(John T. Flynn) je, u svojoj knjizi Dok si ti spavao, dao kratak prikaz svih ovih izdanja. Čak 22 knjige
okarakterisao je kao „prokomunističke”, dok je ostalih sedam svrstao u „antikomunističke”. Ove 22 knjige
su, po rečima Flina, dobile „odobravanje u rukavicama” od najvažnijih literarnih revija u Americi:
književnog podlistka „Njujork tajmsa”, „Herald tribjuna”, „Neišna”, „Nju ripablika” i „Setrdej rivju of
litričeria”.
Ovih dvanaest knjiga je napisalo deset autora. Isti ti autori bili su urednici književnih rubrika u 43
revije. Drugim rečima, isti prokomunistički pisci davali su prikaz prokomunističkih knjiga i nipodaštavali, pa
čak i ismevali one antikomunističke.
Opšta linija u svim ovim prokomunističkim knjigama bila je da su Mao i Ču Enlai „agrarni
reformatori” koji žele promenu, tj. da se zemlja oduzme velikoposednicima i podeli siromašnim seljacima.
Na primer, čak je Džordž Maršal 1946. godine rekao o Mao Cedungu i njegovom komunizmu ovo: „Ne
61
budite smešni. Ovi momci su samo staromodni agrarni reformatori.”
Čang i njegove pristalice, konačno bezbedni na ostrvu Formozi, počeli su da sprovode u delo ono
što je Čang bio zamislio za Celu Kinu. Sa ove vremenske distance, sada je moguće uvideti kakav je tip vlasti
Čang dao Tajvancima, narodu koji je živeo na Formozi pre dolaska Čang Kaj Šeka i njegovih ljudi.
Tajvan (kako je ova nova država dobila ime) sproveo je istinsku agrarnu reformu, tako da sada
75% sve obradive zemlje kultivišu privatni vlasnici. Ova reforma postignuta je bez krvave revolucije.
U dodatku treba reći i ovo: Čang Kaj Šek i njegovi naslednici izabrani su od naroda Formoze na
slobodnim izborima, dok Mao i njegovi sledbenici nikada nisu Kinezima dozvolili priliku da sami izaberu
svoje vlasti.
Kongresmen Eldon Rad (Eldon Rud) je 1979. godine napravio studiju o razlikama između
kineskih komunističkih vlasti i poretka na Tajvanu. Evo jednog karakterističnog dela: „Iako ima 270 puta
veću teritoriju i 58 puta brojnije stanovništvo, kineski bruto nacionalni dohodak je svega 10 puta veći od
tajvanskog... Cifre koje sam naveo pokazuju, bez ikakve kontradikcije, da materijalno obilje nastaje samo u
zemlji u kojoj vlada klima slobode. Po mom mišljenju, ovo je, ipak, samo najmanje važna razlika između
Narodne Republike Kine i Tajvana. Istinske razlike postoje u duhu, stanju ljudi, odsustvu pritiska i
62
postojanju individualnih mogućnosti.”
Koja je bila cena Kineske revolucije koju su pomogli državni sekretar Džordž Maršal, Hari
143