Page 163 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Sada se vidi da je jedna od stvari koju je Karter naučio od Bžežinskog bila povećanje uvida vlasti
u život svakog Amerikanca. Bžežinski je jednom napisao: „Želeo bih da se posvetim problemu političkih
promena. Mislim da smo prihvatili ideju o velikom proširenju ovlašćenja o društvenim propisima. Ona će
možda imati i takve forme kao što su zakonski propisi o broju dece ili njihovom polu, kada za to budemo
14
imali mogućnosti, zatim propisi o slobodnom vremenu, i tako dalje.”
Jedna od „knjiga” koje je napisao gospodin Bžežinski, a verovatno pročitao gospodin Karter, je i
ona pod naslovom Između dva doba, iz 1970. godine.
Pažljivim čitanjem uočićemo da je gospodin Bžežinski Americi i celom svetu saopštio neke
zaista šokantne stvari.
Na primer, na 300. strani Zbignjev otkriva da će se Amerikancima uvesti dva nova koncepta
ekonomskog života:
1. novi monetarni sistem koji će zameniti dolar, i
2. smanjenje životnog standarda kojim bi se postigao prvi cilj.
Napisao je: „Na ekonomskotehnološkom polju već je postignuta saradnja, ali dalji progres
zahtevaće veće žrtvovanje. Intenzivniji napori će morati da budu preduzeti da bi se obrazovao novi svetski
15
monetarni sistem, uz posledični rizik za trenutno povoljnu američku poziciju.”
Bžežinski je, isto tako, otkrio i svoje poglede na ekonomsku filosofiju Karla Marksa:
Stranica 72: „Marksizam predstavlja sledeću životnu i stvaralačku fazu u sazrevanju čovekove
univerzalne vizije. Marksizam je, u isto vreme, pobeda spoljašnjeg čoveka nad unutrašnjim pasivnim
čovekom i pobeda razuma nad verovanjem.”
Stranica 73: „Marksizam je služio kao mehanizam ljudskog progresa čak i kada je praksa često
izneveravala njegove ideale. Tejar de Šarden (Teilhard de Chardin) je rekao: „Iako monstruozan, nije li
savremeni totalitarizam, u stvari, iskrivljavanje nečeg čudesnog i, prema tome, veoma blizak Istini?”
Stranica 83: „Marksizam, raširen na narodnom nivou u formi komunizma, predstavlja najveći
napredak čoveka u njegovoj sposobnosti da konceptualizuje svoj odnos prema svetu.”
Stranka 123: „Marksizam je obezbedio jedinstveno intelektualno oruđe za razumevanje i
iskorišćavanje osnovnih snaga našeg vremena. On je pružio najbolji mogući uvid u savremenu realnost.”
Bžežinski teoretski obrazlaže ideju da će liberalna, demokratska društva podržati autoritarni oblik vlasti
ukoliko budu morala da biraju između diktature i društvenog i intelektualnog nereda.”
Stranica 118: „U odsustvu društvenog konsenzusa, emocionalne i racionalne potrebe društva
mogu biti stopljene - čemu masovni mediji lako doprinose - i oličene u nekom pojedincu koji oličava čuvara
društvenog poretka a, u isto vreme, i nosioca neophodnih promena u društvu. Ukoliko bi morala da biraju
između društvenog i intelektualnog nereda, s jedne strane - a pod tim se ne podrazumeva stanje koje je čak i
blizu revolucionarnoj situaciji - i autoritornog ličnog vodstva (diktatora), sa druge strane, veoma je verovatno
da bi čak i neka današnja ustavna i liberalna demokratska društva izabrala drugu opciju.”
Kao izazov liberalnoj demokratiji, on vidi sledeće:
Stranica 252: „... postepeno formiranje sve kontrolisanijeg i usmeravanijeg društva.” „Takvim
društvom dominirala bi elita čiji bi zahtev za političkom moći ležao u osnovi tobožnjeg superiornog naučnog
znanja.” „Nesputana odrednicama tradicionalnih liberalnih vrednosti, ova elita ne bi oklevala da dođe do
ostvarenja svojih političkih ciljeva korišćenjem današnjih najsavremenijih tehnika za uticanje na javno mnje-
nje i ponašanje, i držala bi društvo pod bliskom paskom i potpunom kontrolom.”
A onda Bžežinski opisuje svoje želje da se krene u susret Svetskoj vladi:
Stranica 296: „Kretanje prema većoj zajednici razvijenih naroda... ne može se postići stapanjem
postojećih država u jedan veći entitet.” „Ima više smisla pokušati da se postojeće države povezu putem raz-
ličitih indirektnih veza i već rastućih ograničenja nacionalnih suvereniteta.”
Zatim objašnjava razloge stvaranja Trilateralne komisije: Stranica 296: „Kretanje ka takvoj zajednici će u
svakoj varijanti zahtevati dve sveobuhvatne i međusobno preklapajuće faze. Prva od njih će biti kovanje veza
buduće zajednice između Sjedinjenih Država, Zapadne Evrope i Japana.”
Bžežinski je predvideo i buduću poresku politiku:
Stranica 304: „... to može eventualno dovesti do mogućnosti nečega što je na liniji globalnog
poreskog sistema.”
Na kraju je sve ovo sumirao:
Stranica 308: „Iako je cilj oblikovanja zajednice razvijenih nacija manje ambiciozan od cilja
postizanja Svetske vlade, on je pre dostižan.”

163