Page 167 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

panamskoj vladi da bi ova preuzela Kanal.
Važno je zapamtiti „da je od tridesetak banaka koje su dale ove sumnjive zajmove polovina imala
u svom odboru za direktora bar po jednog člana Trilateralne komisije. Da je Panama omanula sa isplatom
38
ovih dugova, neke velike međunarodne banke suočile bi se sa finansijskim uništenjem.”
Isto tako, mnogo nam govori podatak da je šesnaest američkih senatora, koji su u isto vreme i
39
članovi Saveta za inostrane odnose (ili su to bili) glasalo u korist sporazuma oko Panamskog kanala.
Narod Amerike je, prema istraživanju javnog mnjenja, sprovedenom neposredno pre potpisivanja
ovog sporazuma, bio žestoko protiv: čak 70% ispitanih nije bilo „za”. Senatori koji su glasali „za” bili su za-
pamćeni. Na izborima 1978. i 1980. narod je rekao svoje.
40
Dvadeset ovih senatora izgubilo je svoje mesto.
4. Izdaja vlade Nikaragve.
Možda se najočitiji primer Karterove zloupotrebe predsedničkih ovlašćenja dogodio prilikom
zbacivanja vlade u Nikaragvi tokom 1979. i 1980. godine. Kongresmen Leri Mek Donald (Larry McDonald)
je krivicu za pad nikaragvanske vlade 17. septembra 1980. svalio na predsednika Kartera (a samim tim i na
Trilateralnu komisiju): „Politika Sjedinjenih Američkih Država, odnosno ove administracije, bila je namerno
i proračunato smišljena da uništi izabranu vladu naroda Nikaragve i da na vlast dovede sandiniste oslonjene
na Kubu.
Izabrani predsednik Nikaragve, oficir sa Vest pointa, Anastasio Somoza (Anastasio Somoza),
došao je do istih zaključaka kao i kongresmen Mek Donald. Pošto je zbačen sa vlasti, Somoza je napisao
knjigu koja nosi naziv: Izdana Nikaragva. U njoj, pored ostalog, kaže i sledeće: „... Došao sam do jednog
2
zapanjujućeg zaključka: postoji u SAD planirana i svesna zavera da se uništi republikanski oblik vlasti.”4
Somoza je shvatio da je ova zavera odgovorna i za zbacivanje njegove vlade, a posebno je istakao
43
predsednika Kartera: „On je predao Nikaragvu u ruke komunistima.”
I još: „... izdaja doslednih antikomunističkih saveznika stavlja gospodina Kartera u društvo zlih
zavereničkih snaga koje su raširene po svetu. Ponavljam: izdajnički put koji je preduzeo Karter nije plod ne-
44
znanja već namere.”
Somoza je krivicu bacio i na američku vladu: „... pošto su Sjedinjene Države preuzele vodstvo u
ovoj zavereničkoj modi uništavanja antikomunističkih država, veruj em da je moj zadatak da govorim. Kako
imam faktičke dokaze da su SAD, u stvari, pomagale i podsticale zle snage komunizma, smatram da narod u
45
Sjedinjenim Državama treba da bude upoznat sa ovim činjenicama i nesumnjivim manipulacijama.”
Zbog svojih nastojanja da iznese istinu na videlo i upozori Amerikance i ostatak sveta na
činjenicu koju su shvatile i neke druge zemlje pre Nikaragve - da se vladi Sjedinjenih Država ne može
verovati u borbi protiv komunizma - Anastasio Somoza je ubijen septembra 1980. godine. Ubistvo se
dogodilo samo nekoliko meseci posle objavljivanja njegove knjige.
Sandinisti su, pošto je njihov najveći protivnik bio eliminisan, tako učvrstili svoju vlast.
Da li su oni narodu Nikaragve ponudili bolju vlast od one navodno „tiranskog despota” Somoze?
Jedan bivši sandinista ne veruje u to. Izjavio je:
„Komunistički vladari Nikaragve napravili su više štete za devet meseci, koliko su na vlasti, nego
Somoza za deset godina. Nekih 12 000 protivnika režima još je u zatvoru. Stotine drugih jednostavno su
nestale. Danas u Nikaragvi komunisti upravljaju baš svakim aspektom života. Svakoga dana hunta grabi tuđu
svojinu. Više od milion jutara obradive zemlje već je oduzeto - sada se obraduje samo jedna petina. Za dva
46
meseca, stotine ljudi će početi da gladuju zbog nestašice hrane.”
Bivši major nikaragvanske Nacionalne garde još je jedan od onih koji se suprotstavlja. Saopštio
je Kongresnom komitetu da sandinisti rade na podizanju revolucije u El Salvadoru, Hondurasu, Gvatemali i
Kostariki. Rekao je: „Konsolidacija partija na vlasti u Meksiku i Venecueli omogućiće pristup naftonosnim
poljima na kontinentu. Ukoliko ne preduzmete hitnu akciju kojom biste neutralisali ovu grešku u politici, za
47
najviše pet godina imaćete rat na vašoj teritoriji.”
Posle predaje Nikaragve sandinistima, Administracija predsednika Kartera dala je Nikaragvi
pomoć od 75 miliona dolara, pošto se predsednik „uverio da nikaragvanski marksistički režim ne pomaže ko-
48
munističku gerilu u El Salvadoru i Gvatemali.”
Ima i u Sjedinjenim Državama ljudi i organizacija koje navedene optužbe smatraju istinitim.
Američka legija je na svojoj konvenciji 1980. godine usvojila deklaraciju kojom se zahteva da se „... u
najboljem interesu naše zemlje, pod okriljem Kongresa SAD, sprovede istraga o Trilateralnoj komisiji i
njenoj roditeljskoj organizaciji, Savetu za inostrane odnose, i da se odredi koliki uticaj su imale i imaju ove
organizacije na unutrašnju i spoljnu politiku Sjedinjenih Država.”
Prava poruka o delatnostima američke vlade leži, ipak, u izjavi bivšeg premijera Velike Britanije
Edvarda Hita (Edvard Heath): „Mi u Evropi više nećemo biti u stanju da očekujemo da će SAD preduzeti

167