Page 190 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 190

56
            biti zahvalne, tj. incident koji će ih uvesti u rat.”
                       Hitler nije bio tako mudar u drugim stvarima. Napao je SSSR, svoga „saveznika”, 22. juna 1941.
            godine, iako je Nemačka imala sa Sovjetskim Savezom pakt o nenapadanju.
                       Posle ovog čina, pritisak na Sjedinjene Države da uđu u rat znatno se pojačao. Ruzvelt je 24. juna
            1941. godine saopštio Amerikancima: „Naravno da ćemo Rusiji pružiti pomoć, koliko god budemo bili u
                   57
            stanju.”
                       Tako  je  počeo  čuveni  „Lend-Liz”  (Lend-Lease),  program  snabdevanja  Sovjetskog  Saveza
            ogromnim količinama ratnog materijala, i to na kredit.
                       Budući  da  je  Hitler  bio  preokupiran  ratom  sa  SSSR-om  i  nije  želeo  da  se  sukobljava  sa
            Amerikancima  na  otvorenom  moru,  Ruzvelt  je  svoju  pažnju  morao  ponovo  da  usmeri  na  Japan,  ne  bi  li
            konačno obezbedio željeni incident.
                       Njegov  sledeći  korak  bio  je  pomaganje  engleskog  i  holandskog  embarga  na  isporuke  nafte
            Japanu.
                      Japan, koji je relativno mala ostrvska zemlja, nije imao naftne izvore i postrojenja, tako da je
            naftu morao da uvozi. Embargo je uveden da bi se sprečio dotok nafte potrebne za vođenje rata. Smatralo se
            da će ova akcija isprovocirati Japan i da će on konačno napraviti incident koji se čekao. Bivši predsednik
            Herbert  Huver  shvatio  je  ove  manipulacije  koje  vode  u  rat.  Avgusta  1941.  uputio je  sledeće  upozorenje:
            „Narod Amerike bi morao izričito da zahteva od Kongresa da zaustavi proces koji Sjedinjene Države, korak
                                            58
            po korak, vodi u neobjavljeni rat...”
                       No, Kongres nije slušao.
                       Predsednik  Ruzvelt  nije  slušao  ni  optužbe  kongresmena  Martina  Dajsa  (Martin  Dies),
            predsedavajućeg  kongresnog  Komiteta  za  vanameričke  aktivnosti.  Do  avgusta  1941,  „Dajsov  Komitet  je
            prikupio gomilu dokaza koji su potvrđivali sumnje nastale na osnovu nekih sporednih pojava: bilo je jasno
                                                                                                  59
            da Japanci nameravaju da napadnu Perl Harbur i da poseduju vitalne vojne informacije o njemu.”
                       Ovaj izveštaj kongresmen Dajs je lično uručio Ruzveltovoj administraciji. Bilo je to drugi put da
            Dajs obaveštava Ruzvelta o japanskim planovima za napad na Perl Harbur: Još početkom 1941, Dajsov ko-
            mitet je došao u posed strategijske mape koja je pružala čvrste dokaze o japanskim namerama za udar na Perl
            Harbur. Ovu mapu pripremalo je Obaveštajno odeljenje imperijalne vojske Japana.
                       Dajs  je  telefonirao  državnom  sekretaru  Kordelu  Halu  (Cordell  Hull)  koji  je  razgovarao  sa
                                    60
            predsednikom Ruzveltom.
                       Kongresmenu je rečeno da dokument ne pušta u javnost, a Ruzveltova administracija nije sa njim
            učinila baš ništa. Kada je Dajs aprila 1964. godine američkoj javnosti saopštio ova otkrića, dodao je i sledeći
            komentar: „Ukoliko neko sumnja u istinitost i tačnost ovih tvrdnji, biće mi drago da mu predočim konačne
                    61
            dokaze.”
                       Avgusta 1941, novi proizvod ,,IG Farben” kartela prvi put je isproban na ljudima. Bio je to gas
            „ciklon B” i korišćen je za ubijanje Jevreja i drugih zatočenika u koncentracionim logorima.
                       U  Vašington  su  počele  da  stižu  dešifrovane  poruke  koje  je  japanska  komanda  slala  svojim
            špijunima  u  Perl  Harburu.  Od  njih  se  zahtevalo  da  javljaju  o  kretanjima  američkih  brodova,  njihovom
            tačnom broju, vrsti i lokaciji u luci.
                       Nešto kasnije, 16. oktobra 1941, prinčevska vlada u Japanu podnela je ostavku. Na njeno mesto
            postavljena je vojna uprava generala Todžoa (Tojo).
                       Sve  ovo  moglo  je  da  znači  samo  jedno:  pripremu  za  rat.  Američka  vlada  je  to  znala,  ali  nije
            preduzela ništa da bi flotu u Perl Harburu upozorila.
                       Tog istog dana, Henri Stimson, Ruzveltov sekretar rata, napisao je u svom dnevniku sledeće: „... i
            tako smo se suočili sa delikatnim pitanjem diplomatskog mačevanja koje je moralo da bude izvedeno tako da
                                                                                   62
            budemo sigurni da će Japan pogrešiti i prvi napraviti loš potez - otvoreni potez.”
                       Stimson je ponovio ovakav stav i prilikom svedočenja pred jednim od komiteta koji je ispitivao
            događaje u Perl Harburu: „Pitanje je bilo kako da ih (Japance) izmanevrišemo da oni opale prvi metak, a da
                                                  63
            ne dopustimo da nam nanesu suviše štete.”
                      Japanci nikako nisu ulazili u incident koji bi zahtevao američku odmazdu, međutim, američka
            vlada je bila ubeđena da će se on konačno i dogoditi. Na primer, državni sekretar Kordel Hol (Cardell Huli),
            7. novembra 1941. saopštio je Ruzveltu kako predviđa „veliku mogučnost skorog rata s Japanom.”
                      Japan  je  nastavio  svoje  pokušaje  da  ostane  izvan  rata  sa  Sjedinjenim  Državama,  i  japanski
            ambasador  u  Vašingtonu  je  činio  sve  da  bi  osigurao  pakt  o  nenapadanju  sa  državnim  sekretarom.  Svom


                                                           190
   185   186   187   188   189   190   191   192   193   194   195