Page 189 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

50
Ruzvelt svakako mora da odustane od ovakvog plana.”
Ovaj istorijski događaj nužno nameće dva zanimljiva pitanja.
1. Zašto Ruzvelt, glavnokomandujući svih oružanih snaga, uključujući i mornaricu, nije direktno
naredio Ričardsonu da postupi kako je zamišljeno? Zašto je odabrao svog sekretara mornarice da učtivo
zamoli Ričardsona da formira pomorsku patrolu? Da li je moguće da je Ruzvelt odlučio da ne koristi svoje
izuzetna ovlašćenja zato što je znao da bi to, u svakom slučaju, bio akt objave rata, a nije želeo da bude
označen kao inicijator takvog plana? Da se Ričardson saglasio sa Noksovim predlogom, i da je Japan potom
napao brodove, Ruzvelt je mogao da optuži upravo admirala da je poslao flotu koja je izazvala Japance.
Ruzvelt je želeo žrtveno jagnje, ali je Ričardson odbio da to bude.
2. Zašto Ruzvelt nije zamenio admirala sa nekim ko bi učinio ono što je Predsednik želeo?
Moguće je da je Ruzvelt shvatio da je Ričardson prozreo njegov plan i da bi, pošto ga nije
odobravao, bio u poziciji da direktno ukaže na Ruzvelta kao na tvorca ideje, ukoliko bi neki drugi admiral
pristao da učini predloženo. Ruzvelt nije smeo da dovede u opasnost pažljivo građeni izmidž „glasnika mira”
nastao u spekulacijama hoće li Amerika ući u rat ili ne.
Važno je istaći da je, ubrzo posle ovog incidenta, novembra 1940, Ruzvelt u jednom
predizbornom govoru rekao sledeće: „Obraćam se vama, očevima i majkama, i kažem vam opet i opet: vaši
dečaci neće biti poslati u tuđe ratove.”
Ričardson je kasnije analizirao svoj položaj kod Perl Harbura i došao do zaključka da je izuzetno
nestabilan. Dva puta je tokom 1940. posetio Ruzvelta i predlagao mu da se flota povuče na zapadne obale
Amerike, zbog sledećih razloga:
1. njegovi brodovi nisu imali odgovarajući ljudski kadar za rat;
2. zona Havaja bila je isuviše isturena za obučavanje flote i
51
3. odbrana flote od vazdušnih i pomorskih napada bila je izrazito ispod zahtevanog standarda.
To je značilo da američka vlada nije učinila ništa da poboljša odbranu Perl Harbura od
pomorskog napada još od manevara iz 1931. godine, koji su pokazali koliko je ostrvo bilo ranjivo.
Ričardsonovo odbijanje da izazove incident koji bi išao naruku Ruzveltovoj ratnoj opciji i
njegova zabrinutost za sudbinu flote, doveli su do toga da januara 1941. godine bude iznenada smenjen sa
mesta komandanta flote.
Američki ambasador u Tokiju, Džozef S. Gru (Joseph C. Grew), bio je jedan od prvih koji su
zvanično javili da će Perl Harbur biti meta japanskog napada. U pismu Stejt departments od 22. januara
1941, on kaže: „Peruanski abasador je obavestio moje službenike da je čuo iz mnogih izvora, uključujući i
japanske, da, u slučaju izbijanja nesporazuma između Japana i SAD, Japanci nameravaju da izvrše iznenadni
52
napad na Perl Harbur...”
Marta 1941, predsednik Ruzvelt se, sudeći prema izjavi Herolda Ajksa (Herold Ickes), sekretara
za unutrašnje poslove, još uvek nadao da će Sjedinjene Države posle nekog incidenta ući u rat sa Nemačkom:
„Na večeri 24. marta Ruzvelt je primetio kako stvari dolaze na svoje mesto, i kako će Nemačka uskoro
napraviti grešku. Nije moglo biti sumnje da Predsednik jedva prikriva nadu da će doći do incidenta koji bi
53
opravdao objavu rata Nemačkoj...”
Ruzvelt i Čerčil su zajedno pripremali izazivanje incidenta koji bi omogućio Americi da stupi u
rat. Čerčil je izjavio:
„Predsednik je rekao da će voditi rat, ali da ga neće objaviti, i da će biti sve provokativniji i
provokativniji. Ukoliko to Nemcirna zasmeta, oni onda mogu napasti američke snage. Mornarica Sjedinjenih
Država preduzela je na sebe da održava stalni konvoj za Island. Predsednikovo naređenje brodovima u
pratnji bilo je da se napadne svaka podmornica koja se pojavi, makar bila dve ili tri stotine milja udaljena od
konvoja... Sve je bilo učinjeno da se izazove 'incident'. Hitler je bio suočen sa dilemom da li da napadne
konvoje i da se sukobi sa mornaricom Sjedinjenih Država ili da se uzdrži od toga, 'dajući nam na taj način
54
pobedu u bici za Atlantik'. Šest do osam nedelja provociranja stavilo je Hitlera pred težak izbor.”
Hitler je, međutim, želeo da izbegne konfrontaciju sa Sjedinjenim Državama. „Svojim
mornaričkim komandantima krajem jula (1941) rekao je da izbegavaju incidente sa Sjedinjenim Državama
dok je istočna kampanja (rat sa SSSR-om) još u toku... Mesec dana kasnije, ova naređenja bila su još na
55
snazi.”
Čerčil je, pošto je nemački brod „Bizmark” potopio britansku krstaricu „Hud”, pisao Ruzveltu
aprila 1941, savetujući „... da bi neki američki ratni brod trebalo da pronađe 'Princa Eugena' (brod koji je bio
u pratnji 'Bizmarka'), privuče na sebe njegovu vatru i tako obezbedi incident za koji će mu Sjedinjene Države

189