Page 187 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

povezanih u međunarodni kartel. Vlasnici najvećeg dela deonica bile dve velike korporacije iz Amerike:
36
„Dženeral elektrik” i ITT.
Tokom rata, industrijski kompleksi, zgrade i prateća struktura ovih kompanija u Nemačkoj nisu
bombardovani od strane saveznika: ovaj industrijski kompleks (Internešnel dženeral elektrik i Internešnel
telefoun end telegraf) nikada nije bio meta vazdušnih napada tokom rata. Fabrike elektronske opreme koje su
37
bombardovane nisu bile filijale američkih firmi.”
Dobar primer za prethodne tvrdnje je i fabrika „Džerman dženeral elektrika” u Kopelsdorfu, koja
38
je proizvodila antene i radare. Na nju tokom rata nije pala ni jedna jedina bomba.
Možda rešenje dileme zašto su neke fabrike bombardovane a neke nisu, leži u činjenici da je po
Ustavu SAD predsednik ujedno i vrhovni zapovednik svih oružanih snaga, i da on odlučuje koji će ciljevi
biti napadnuti.
O značaju američke pomoći ratnim naporima Nemačke rečeno je ovo: „... ne samo da je uticajni
sektor američkog biznisa bio svestan prirode nacizma, već je zbog svojih ciljeva pomagao naciste kad god je
bilo moguće (i profitabilno), znajući da će verovatni ishod biti rat u kojem će učestvovati Evropa i Sjedinjene
Države.”
Čak su i Hitlerove ideje o istrebljenju Jevreja bile poznate svakom posmatraču koji se i najmanje
bavio njegovim stavovima. Sam Hitler je napisao: „Imam pravo da istrebim milione ljudi inferiornih rasa
koje se množe kao štetočine.”
Štaviše, Hitler je svoje namere obznanio još 1923. godine,kada je u knjizi Majn Kampf do detalja
izložio šta smera da učini sa Jevrejima. I glasilo SS-a, list „Crni odredi”, zahtevalo je: „Iseljavanje ognjem i
40
mačem i stvarni i konačni kraj jevrejstva.”
Materijalna podrška nastavljena je i pošto je rat zvanično počeo. Na primer, posle „anšlusa”
Austrije 1938. godine, Etil gesolin korporacija, koju su ravnopravno posedovali „Dženeral motors” i
„Standard oil”, primila je zahtev ,,IG Farbena” da izgradi fabrike za proizvodnju tetraetila u Nemačkoj.
Američko ministarstvo rata nije stavilo nikakvu primedbu na sklopljeni ugovor i odobrilo je transfer
41
tehnologije u Nemačku.
A u avgustu 1938. godine ,,IG Farben” je „pozajmio” 500 tona tetraetilnog olova, neophodnog
sastojka za proizvodnju gasa, od „Standard oila”.
Nemačka je, po prisajedinjenju Austrije, a pre napada na Poljsku, potpisala sa SSSR-om, 23.
avgusta 1939. godine, pakt koji je sadržao i tajnu klauzulu o podeli Poljske između dva novopečena
saveznika.
Sva ova materijalna podrška i svi tajni dogovori urodili su plodom 1. septembra 1939, kada je
Nemačka izvršila invaziju na Poljsku, saglasno uslovima pakta potpisanog sa SSSR-om.
Tako je počeo Drugi svetski rat.
Datum Nemačkog napada na Poljsku, 1. septembar, pamti se kao dan početka rata. Međutim,
malo ko pominje da je tih dana i Sovjetski Savez ušao u Poljsku. Jedinice Crvene armije prodrle su 16.
septembra sa istoka i veoma brzo stigle do reke Visle, koja je u tajnoj klauzuli pakta bila sporazumno
dogovorena granica.
Zanimljivo je sagledati kako su pojedine države reagovale na ova dva datuma. Kada je Nemačka
ušla u zapadne delove Poljske, Britanija i Francuska objavile su joj rat. Kada je, međutim, Sovjetski Savez
okupirao istočnu Poljsku, nikakve objave rata nije bilo.
Sovjeti su, posle okupacije svog dela Poljske, učinili jedan od najvećih zločina u istoriji. Zarobili
su negde oko 10 000 poljskih oficira i brutalno ih poubijali, najvećim delom u Katinskoj šumi, u blizini
ruskog grada Smolenska. Dugo je kružila priča da su ovaj zločin učinili Nemci, posle napada na SSSR,
međutim, sada postoje sasvim pouzdani dokazi da su to uradili Sovjeti. Oni poljski oficiri koji nisu pobijeni u
Katinskoj šumi ukrcani su na jedna stari brod koji je odvučen na pučinu a zatim potopljen.
I pored svih napora američkih biznismena da opreme i stave u pogon nemačku ratnu mašinu – uz
znanje i odobrenje predsednika Ruzvelta – on je uporno ponavljao da će država zadržati svoju „neutralnu”
poziciju i da će ostati van ratnih sukoba. Po počinjanju rata, 1. septembra
1939. godine, novinski reporteri pitali su Ruzvelta da li će Amerika moći da izbegne mešanje u rat. On je
42
odgovorio: „... Verujem da možemo, i Administracija će uložiti sve svoje snage da tako i bude.”
Dela nisu pratila reči. Ruzvelt je naimenovano Džordža Maršala, člana Saveta za inostrane
poslove (CFR), na mesto glavnokomandujućeg u armiji, umesto Daglasa Mak Artura, koji nije bio član CFR-
a. Isto tako, postavljen je izvestan broj novih visokih oficira.
Bilo je i onih koji nisu verovali u Ruzveltovu tvrdnju da će Amerika ostati neutralna. Hans

187