Page 5 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Uvod

Ratovi počinju onda kada jedna nacija upadne na teritoriju druge; ekonomske depresije
događaju se kada se na tržištu dogode neočekivani lomovi; inflacija se javlja kada cene skaču zbog
nestašica; revolucije počinju kada se narod, uvek spontano, digne da bi zbacio postojeću vlast.
Ovo su tradicionalna objašnjenja istorijskih događaja. Sve se odvija slučajno. Ne izgleda
da ima ikavih pokretača.
Ovakva objašnjenja ostavljaju u umovima ozbiljnih istraživača mnoga pitanja koja
tinjaju. Da li je moguće da su lideri na vlasti i drugi isplanirali ove događaje a zatim ih orkestrirali
do postizanja željenih ciljeva? Je li moguće da su čak i velike istorijske katastrofe bile deo ovog
plana?
Postoji objašnjenje istorijskih događaja koje na ova pitanja odgovara potvrdno. Ono se
zove viđenje istorije kao zavere i predstavlja alternativu viđenju istorije kao slučaja koja je danas na
snazi. Moguće je, dakle, sumirati glavne istorijske događaje u dve alternativne škole mišljenja:
Viđenje istorije kao slučaja: istorijski događaji dešavaju se slučajno, bez nekog
očevidnog razloga. Vladari nemaju moći da utiču na njih.
Viđenje istorije kao zavere: istorijski događaji odigravaju se prema utvrđenom planu iz
razloga koji su ljudima obično nepoznati.
Džejms Varburg (James Warburg) u svojoj knjizi Zapad u krizi, viđenje istorije kao
slučaja objašnjava ovako: „Istorija je pisana više slučajem nego namerom, često potpuno
1
iracionalnim delima luđaka.”
Sledeći koji je ponudio viđenje istorije kao slučaja za objašnjenje glavnih događaja u
svetu bio je Zbignjev Bržežinski (Zbignew Brzezinski), savetnik za nacionalnu bezbednost
predsednika Kartera (Carter). Napisao je: „Istorija je mnogo više produkt haosa nego zavere... oni
2
koji kroje politiku sve više su obasuti događajima i informacijama.”
Postoje, međutim, i oni koji se ne saglašavaju sa pozicijama Varburga i Bržežinskog.
Jedan od njih, na primer, bio je Freklin D. Ruzvelt (Frenklin D. Roosevelt), koji je sigurno video
mnogo monumentalnih događaja tokom svoje uzastopne vladavine. Citiram predsednika Ruzvelta:
„U politici se ništa ne događa slučajno. Ukoliko se i dogodi, tako je bilo planirano.”
Ukoliko su isplanirani događaji štetni, sledi da bi ljudi koji bi u tim događajima patili,
delovali tako da događaj na vreme spreče, ukoliko bi za njega unapred saznali. Ljudi očekuju od
vlasti da ih zaštiti od štetnih događaja.
Ali, ukoliko se događaj ipak odigra, budući da se od aparata vlasti očekivalo da ga spreči,
znači da su organi vlasti podbacili u obavljanju svojih zakonskih dužnosti. Postoje samo dva
objašnjenja zbog kojih su zakazali:
1. događaji su ih nadvladali i nisu mogli da budu sprečeni ili
2. događaji su dopušteni jer su vlasti želele da se dogode. Povremeni posmatrači teško
mogu da poveruju u to da ovi neverovatni događaji nisu mogli da budu sprečeni, s obzirom na to
humani, savesni ljudi ne dozvoljavaju da se štetni događaji odvijaju.
Ukoliko se dogodi da se planirani, neželjeni događaj desi, oni koji su ga planirali, mogli
su to da čine u tajnosti kako bi sprečili da te planove otkriju oni koji bi bili pogođeni njihovim
dejstvom.
Planeri, koji u tajnosti planiraju događaje koje drugi ljudi ne žele, po definiciji su
zaverenici. Vebsterov rečnik definiše zaveru kao: „udruženje ljudi koji u tajnosti rade na
ostvarivanju nekog zlog ili nezakonitog cilja.”
Zaverenici ne samo da moraju da rade u tajnosti, već moraju da preduzmu sve moguće
mere da bi osigurali da se njihovi planovi ne obznane. Prvi zadatak Zavere, dakle, jeste da se ljudi
ubede da Zavera ne postoji.

5