Page 9 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

tirani, upravo kao što je rekao gospodin Pen, a ti budući tirani učini će sve što je u njihovoj moći da odele
verovanje u Boga od postojanja vlasti.
Dobar primer filosofije da vlast garantuje ljudska prava svojim građanima nalazi se u
„Međunarodnoj povelji o ljudskim pravima”, koju su 1966. usvojile Ujedinjene nacije. U jednom delu te
Povelje se kaže: „Države potpisnice ove Povelje prihvataju da, u uživanju ovih prava koje država obezbeđuje
u skladu sa potpisanom Poveljom, iste države mogu da nametnu jedino ona ograničenja koja određuje
4
zakon...”
Ovaj dokument, jednoglasno usvojen od strane svih prisutnih članica, među kojima su bile i
Sjedinjene Države, zaključuje da ljudska prava obezbeđuje vlast. U njemu se dalje kaže da ta prava mogu biti
ograničena zakonom; drugim rečima, ono što vlast garantuje kontroliše telo te iste vlasti - vlada. Znači, ono
što vlast daje može biti i oduzeto.
Pod ovakvim uslovima, ljudska prava nisu sasvim sigurna. Vlasti ih mogu menjati, a sa
promenama ta prava mogu i da nestanu. Ove činjenice nisu bile nepoznate ocima-osnivačima Amerike, koji
su u „Deklaraciji o nezavisnosti” zapisali: „Mi smatramo očiglednim istinama da su svi ljudi stvoreni
jednakima; da ih je njihov Tvorac obdario neotuđivim pravima...”
Ovde je, dakle, drugačija teorija o izvoru ljudskih prava: ona su čoveku data od njegovog Tvorca.
Ljudska prava su neotuđiva (odnosno, ne mogu se prenositi), što znači da ih niko ne može oduzeti, osim en-
titeta koji je ta prava i dao, u ovom slučaju Tvorca.
Imamo, znači, dve uporedne i kontradiktorne teorije o pravima čoveka: jednu, koja tvrdi da su
ova prava data od Tvorca i da ih samo On može oduzeti, i drugu, koja smatra da ljudska prava dolaze od
samoga čoveka i da, shodno tome, mogu biti ograničena ili uklonjena od strane čoveka ili drugih ljudi, „ako
je tako određeno zakonom.”
Stoga, čovek koji želi da zaštiti svoja prava od onih koji ta prava žele da ograniče mora da stvori
neku ustanovu koja ima moć da zaustavi one koji ta ljudska prava ugrožavaju. Ta ustanova zove se vlast. Ali,
davanje te moći vlastima, da bi se zaštitila ljudska prava, takode znači i davanje moći onima koji bi tu moć
mogli da zloupotrebe i unište ili ograniče prava ljudi koji su vlast i stvorili.
Pisci američkog Ustava znali su za postojanje ovakvih težnji kada su napisali „Povelju o
pravima” (Bill of Rights), tj. prvih deset amandmana na Ustav. Cilj ovih amandmana je bio da ograniči moć
vlasti u kršenju prava građana ove nacije. Oci-osnivači su ova ograničenja izrazili sledećim frazama:
„Kongres ne može donositi bilo kakav zakon...”
„Pravo građana... ne sme se kršiti.” . „Niko ne može biti... lišen prava.”
„Optuženi uživa pravo...”
Zapažate da ovo nisu ograničenja ljudskih prava, već ograničenja delovanja vlasti.
Ako su prava data od Tvorca ovih prava, kakva prava daje vlast? Postaje veoma važno razlučiti
prava od privilegija, a to će se najbolje postići definisanjem ovih dvaju pojmova.
Pravo je sloboda da se dela moralno, bez traženja dozvole.
Privilegija je sloboda da se dela moralno, ali jedino pošto je „dobijena dozvola“ od nekog entiteta
vlasti.
Verovatno je najbolju ilustraciju zloupotrebe ljudskih prava predstavljala vlast u Nemačkoj,
tokom Drugog svetskog rata, oličena u ličnosti njenog vođe Adolfa Hitlera. Tada je odlučeno da izvesni ljudi
nemaju pravo na život, pa su izdavani dekreti za istrebljivanje tih kojima je vlast oduzela sva ljudska prava.
Pravo na život, koje je svakoj osobi dao Tvorac, u Nemačkoj nije više bilo pravo već je postalo
privilegija. Čovek je živeo uz dozvolu vlasti koja je imala moć da ograniči, čak i da ukine ljudsko pravo na
život.
Ljudska prava koja pojedinac želi da zaštiti po prirodi su jednostavna i uključuju pravo na život,
slobodu i vlasništvo.
Ova tri prava suštinski čine jedno: pravo na život.
Ona su u saglasju sa osnovnom ljudskom prirodom. Čovek (autor će koristiti generički termin
„čovek” da bi označio celokupno čovečanstvo, kako muškarce, tako i žene) stvoren je gladan i on mora da
proizvodi hranu da bi se održao u životu. Bez prava da zadrži ono što je proizveo (njegovo vlasništvo), čovek
će umreti od gladi. Ne samo da čoveku mora biti dozvoljeno da zadrži produkte svoga rada, već on mora biti
slobodan da proizvodi i ono što mu je potrebno za preživljavanje (to je pravo znano pod imenom sloboda).
Vlast ne mora da uzme život čoveku da bi ga ubila. Ona jednostavno može da ukine čovekovo
pravo na vlasništvo ili slobodu da proizvodi vlasništvo koje mu je potrebno da bi se održao u životu. Vlast
koja čoveku ograničava mogućnost da zadrži ono što je proizveo (njegovo vlasništvo) ima istu sposobnost
ubijanja kao i vlast koja život uzima samovoljno (što je bio slučaj u Nemačkoj). Kao što će u sledećim

9