Page 6 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Ovo zadatak otkrivanja mahinacija zaverenika čini još težim.
Postoje tri načina raskrinkavanja Zavere:
Prvi način je da neki zaverenik odustane od Zavere i javno izloži ono što o njoj zna. Ovo
zahteva izuzetnu hrabrost od pojedinaca i ovakav način raskrinkavanja Zavere veoma je redak.
Drugi način obuhvata one koji nisu svojevoljno učestvovali u zavereničkom planiranju
događaja, a što su to tek kasnije shvatili. Ove osobe, kojih nema mnogo u istoriji, takođe su
obznanjivale unutrašnje ustrojstvo Zavere izlažući sebe velikoj opasnosti.
Treći metod otkrivanja Zavere prepušten je istraživačima koji otkrivaju planiranje
događaja u prošlosti. Vaš autor je jedan od ovih istraživača.
Ova knjiga stoji na stanovištu da Zavera postoji, i da je ogromnih razmera, duboko
usađena i stoga izuzetno moćna.
Ona deluje da bi se postigla apsolutna i brutalna vladavina nad celim čovečanstvom,
koristeći ratove, depresije, inflaciju i revolucije za ostvarenje svojih ciljeva. Nepromenljivi cilj
Zavere bio je i ostao uništenje svih religija, svih postojećih vlasti i svih tradicionalnih ljudskih in-
stitucija i izgrađivanje Novog svetskog poretka (ovu fazu definisaćemo kasnije) na stvorenim
ruševinama.
Zapamtite da će Zavera, ukoliko postoji, učiniti sve što može da bi odacila optužbe kako
onih koji je istražuju, tako i onih koji tvrde da su joj pripadali.
Postoje i oni koji su, možda i ne shvatajući svoj doprinos proučavanju Zavere, pružili
predviđanja o veličini vladajuće grupe.
Jedan od takvih bio je i Valter Ratenau (Walter Rathenau), koji je 1909. godine upravljao
nemačkim „General elektrikom”. On je rekao: „Tri stotine ljudi, koji se poznaju međusobno,
3
upravljaju ekonomskom sudbinom Evrope, a naslednike biraju isključivo među sobom.”
Jedan drugi obavešteni posmatrač, Džozef Kenedi (Joseph Kennedy), otac pokojnog
predsednika Džona Kenedija, identifikovao je pojedince koji vode Ameriku. Izjavio je: „Pedeset
4
ljudi vodili su Ameriku, i to je visoka brojka.”
Doktor Kerol Kvigli (Dr. Caroll Qyigley), profesor istorije na Univerzitetu Džordžtaun,
koji je prethodno predavao na Harvardu i Prinstonu, napisao je knjigu od 1300 stranica, pod
naslovom Tragedija i nada. Ova knjiga, objavljena 1966, bila je, prema autorovim rečima, rezultat
dvadesetogodišnjeg istraživanja Zavere. Doktor Kvigli zaključuje:
„Postoji, i generacijama je postojala međunarodna mreža anglofila, koja, u izvesnoj meri,
deluje na takav način da radikalna desnica veruje da to čine komunisti. U suštini, ova mreža, koju
možemo označiti kao Grupu 'Okruglog stola', nema odbojnost prema saradnji s komunistima ili sa
bilo kojom grupom, što često i sprovodi u delo.
Znam za operacije ove mreže, jer sam je proučavao dvadeset godina, a dve godine - u
ranim šesdesetim - bilo mi je omogućeno da proučim njene dokumente i tajne zapise.”
No, Kvigli je uradio nešto što niko drugi nije. Priznao je da podržava Zaveru o kojoj je
pisao:
„Nemam averziju prema njoj ili većini njenih ciljeva, i ceo svoj život sam joj bio blizak
kao i mnogim njenim instrumentima.

Imao sam zamerki, kako u prošlosti, tako i sada na nekoliko njenih delatnosti... ali, u
suštini, glavna razlika u mišljenju leži u tome što ona želi da ostane nepoznata a ja verujem u njenu
5
ulogu u istoriji, koja je toliko značajna da zaslužuje da bude poznata.”
Krajni cilj ove Zavere jeste vlast. Postoje ljudi koji vlast žele više čak i od materijalnog
bogatstva, mada ove dve stvari veoma često idu zajedno. Jedna od tih osoba je i prethodno
pomenuti Džozef Kenedi. Spisateljica Perl Bak (Pearl Buck), koja je bila poštovalac porodice
Kenedi, napisala je u svojoj knjizi Žene Kenedijevih, sledeće: „Rouz Kenedi (Rose Kennedy),
Džozefova žena, znala je da čovek koga ljubi voli vlast više od moći novca. On je želeo moć, vlast,
i dobiće je.
Zavera koju doktor Kvigli i drugi vide, zahteva, dakle, i zaverenike, te je logično upitati

6