Page 64 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

okupacije Pariza od strane ruskih trupa, mnogi ruski aristokrati posetili su Francusku. Liberalne ideje Fran-
cuske revolucije dopale su se mnogima od njih, i to je rezultiralo obrazovanjem dveju tajnih masonskih loža
(u Rusiji), „Severne zvezde” i Južne zvezde”. Obe lože su u članstvu imale brojne uticajne i bogate niske ple-
miće.
Tajno društvo doneto je u Rusiju. U knjizi pod naslovom Rusija 1917, autor Džordž Katkov
(George Katkov) navodi da su tajna društva imala ogroman uticaj u komunističkoj revoluciji: „Nema nikakve
sumnje... da je široka mreža zavereničkih organizacija, modelovanih po uzoru na lože Slobodnih zidara,
5
radila u korist revolucije u Rusiji i odigrala odlučujuću ulogu u formiranju prve Privremene vlade.”
Dolaskom tajnih društava, krugovi u blizini moći mogli su da skuju zaveru sa ciljem zbacivanja
monarhije kao oblika vlasti. Oni su kontrolisali Privremenu vladu koja je zamenila Cara kada je abdicirao.
Zaverenici su sada imali dva od tri osnovna elementa za „stezanje klješta” o kojima je pisao Jan Kozak.
Treći element, „gomila”, bio je organizovan 1895, kada je Vladimir Iljič Lenjin s još devetoricom
drugih, među kojima je bio i Lav Trocki, formirao Socijaldemokratsku radničku partiju, prethodnicu Ko-
munističke partije.
Događaj koji je verovatno izazvao Lenjinovu mržnju prema ruskoj monarhiji i Caru odigrao se
1881, kada je njegov stariji brat bio pogubljen zbog učešća u atentatu na cara Aleksandra II, dedu Nikolaja II
koji je vladao u Lenjinovo doba.
Lenjinova revolucionarna karijera započela je dok je bio student na univerzitetu u Kazanju, kada
je postao obožavalac Karla Marksa. Lenjin je naučio da je Marks anticipirao dva revolucionarna metoda za
postizanje potpune kontrole nad društvom: nasilni i nenasilni.
Marksov program u deset načela, koji smo analizirali ranije u ovoj knjizi, odnosi se na nenasilno
komunizovanje društva.
Komunistička partija Rusije bila je rastrzana između pristalica jednog i drugog metoda. Lenjin je
zastupao nasilni metod, a Trocki se zalagao za nenasilni metod. Lenjinovi sledbenici postali su većina na de-
batama o ovom pitanju i dobili su ime „boljševici” (što na ruskom znači „većina”), a pristalice Trockog
postale manjina i dobili ime „menjševici” („manjina”).
Verovatno ključni događaj za Rusku revoluciju odigrao se u proleće 1905, kada se „Britansko
fabijansko društvo”, nenasilna revolucionarna grupa, srela sa boljševicima, nasilno-revolucionarnom grupom
u Londonu, u Engleskoj. Na ovom sastanku ugovoreni su zajmovi koji bi boljševicima omogućili da počnu
revoluciju. Džozef Fels (Joseph Pels), član Fabijanskog društva i bogati američki proizvođač sapuna,
6
pozajmio je boljševicima ogromne sume novca, baš kao i ostali članovi tog društva.
Napravljeni su i drugi aranžmani. Tako je japanska vlada finansirana u ratu protiv Rusije 1905.
godine, sa ciljem da se oslabi Monarhija i da boljševici lakše dođu na vlast. Jakob Šif (Jacob Schif), Dž.P.
Morgan (J.P. Morgan), Prva nacionalna banka (First National Bank) i Nacionalna siti banka (National City
Bank) iz Njujorka dali su zajmove Japancima u ukupnom iznosu od oko 30 miliona dolara, da bi ovi Rusiju
7
napali sa istoka.
Godine 1905, stvoren od strane Fabijanskog društva i sa saznanjem da su američki bankari
pozajmili novac Japanu da otvori istočni front protiv Rusije, Lenjin je počeo revoluciju, i to 1. maja, na
godišnjicu osnivanja Iluminata.
Međutim, revolucija se nije dobro razvijala, uprkos svoj pomoći bogatih bankarskih krugova i
članova Fabijanskog društva. Car je iz zemlje proterao sve revolucionarne vođe: Lenjin je otišao u
Švajcarsku, Trocki u Ameriku a Staljin je prognan u Sibir.
Boljševici su donekle, ipak, uspeli da oslabe Monarhiju, pošto je Car, kao odgovor na optužbe
revolucionara, uveo niz reformi. Priznao je, na primer, princip ograničenja vlasti, proklamovao čitav niz fun-
damentalnih zakona i uspostavio nacionalni parlament (nazvan „Duma”) koji će učestvovati u procesu
donošenja zakona za narod. Drugim recima, monarhija se menjala u demokratsku republiku.
U to vreme, Car - verovatno najbogatiji čovek na svetu - povukao jedan, do dan-danas zagonetan
potez. Deponovao je, naime, 400 miliona dolara u sledeće američke banke: Rokfelerovu Čejs banku (Chase
Bank), Morganovu Nacionalnu siti banku, Garantnu banku (Guaranty Bank), Hanover banku (Hanover
Bank), i Manufekčer trast banku (Manufacture Trust Bank). Isto tako, deponovao je 80 miliona dolara u
Rotšild banku u Parizu. Moguće je da je shvatio da mu je vlast ugrožena i da se nadao da će moći da kupi
tolerantniji odnos bankara, koji su želeli da ga sruše u neuspelom pokušaju 1905. godine.
Revolucija je, međutim, neumoljivo napredovala, i 15. marta 1917. Car je abdicirao u korist
Privremene vlade koju je predvodio socijalista Aleksandar Kerenski (Alexander Kerensky). Jedan od prvih
akata ove nove vlasti bio je da objavi amnestiju za prognane boljševike. Lenjin, Trocki i Staljin vratili su se

64