Page 164 - Saša Marković - Manifest protiv Imperije

Kultura u liberalno-demokratskom društvu postaje inkubator
na koji su spojeni svi članovi društva, koja ima zacilj stvaranje mase

pogodne za permanentnu spektakularnu obradu senzacionalističkim
aktuelnostima, sa ciljem stvaranja totalitarne svijesti.

„(...) ’Masovna kultura’je, u krajnjim konsekvencama, priro­
dan produžetak proizvodnje kulturnog ambijenta koji je bio kara­
kterističan za smišljeno prilagođavanje kulturnih ponuda
potrebama ranijih totalitarnih ideologija; (...) ovo prilagođavanje
odvija se pod znakom brižljivog lociranja i sondiranja stanja one
pod-kultume grupacije ili sloja koji najbolje odgovara principima
tekuće totalitarne prakse, koja zatim modalitete kulturne recepcije
te grupacije nastoji da promoviše u univerzalni standard.”257

Zeljko Simić, takođe ističe, da se „princip favorizcije
a
‘potkultumosti’ umešno oslanja na parole ‘demokratizacije’, ‘altema-
lizacije’ i postmodeme de(kon)strukturizacije, manipulišući konglo­
meratom potkultumih grupa tako što po potrebi - i uz vrednosnu
nivelaciju - u javnu dominaciju naizmenično propušta stavove različi­
tih potkultumih grupa: time se, s jedne strane, maskira jedina bitna
činjenica održavanja globalne kulturne efektive na potkultumom - što
znači nekritičkom - nivou, a s druge, održava iluzia ‘otvorenosti’
j
modernog društva, jedna od najuticajnijih i najperfidnijih obmana
modernog totalitarizma".258
Totalitarnost liberalno-demokratskog poretka je negacija
proklamovanih ciljeva demokratije. Demokratija je provučena kroz
blato u oba politička projekta dvadesetog vijeka, koja su promišljala
modemost. Na jednoj strani su socijalistička društva gradila narodne
demokratije, koje su potonule u živom blatu gulaga i golih otoka, dok
je kapitalizam gradio drugu kulu od karata, liberalnu demokratiju, u

257 Željko Simić, P r e o b r a ž a ji to ta lita r n e sv esti, str. 411-412.
258 Isto.

163