Page 47 - Saša Marković - Manifest protiv Imperije

Pol Kenedi ukazuje da se... „centar svetskih fmansija prirodno
pomerio preko Atlantika između 1914. i 1919. godine, kako su se
dugovi Evrope povećavali i kako su Sjedinjene Države postajale naj­
veći svetski kreditor. S druge strane, sasvim različita struktura ame­
ričke privrede - koja je bila manje zavisna od spolne trgovine,
j
mnogo manje integrisana u svetsku privredu, sklona protekcionizmu
(posebno u poljoprivredi) pre nego slobodnom tržištu, kojoj je ne­
dostajao potpuni ekvivalent Engleskoj banci (Bank of England), koja
je daleko više oscilovala u periodima buma i propadanja, i gde su
i
.
na političare mnogo direktnije uticali domaći lobij. .“81
Iako se centar fmansija pomjerio ka Americi, visoki finansi-
jski kapital nije potpuno napustio Englesku. Odnosi između Federalnih
rezervi i Centralne banke Engleske (Bank of England) su bili odnosi
poslovnih partnera koji gledaju u istom pravcu, preciznije, bili su to
interesi istih finansijskih monopola. Vrh finansijskog kapitala SAD-a
i Britanije u to vrijeme, bio je faktor koji izgrađuje specijalne odnose
između ove dvije države, dakle nekoliko decenija ranije nego što će
u
Čerčil i Ruzvelt zvanično obznaniti Atlansku povelj 1941. godine.
Centralna banka Engleske (Bank of England) je ustanovljena
1694. godine kao privatna banka koja će upravljati novcem kra­
ljevstva. Do kakvih je rezultata dovelo privatno upravljanje novcem
Engleske, dva vijeka kasnije, u sferi visokog biznisa i fmansija ukazuje
nam Karol Kvigli.

„Elemenat tajnosti je jedna od karakterističnih odlka engleskog
i
biznisa i finansijskog života. Najslabije ‘pravo’ koje Englez ima je
‘pravo da zna’, koje je otprilike ograničeno kao znanje o američkim
nuklearnim operacijama. Većina položaja, moći i aktvnosti u biznisu
i
su kontrolisani običajnim procedurama i konvencijama, a ne kroz

81 Pol Kenedi, U sp o n i p a d velik ih sila , str. 318.

46