Page 43 - Saša Marković - Manifest protiv Imperije
P. 43
urade je da smanje eskontnu stopu... Ovo dovodi do ekspanzije
kredita i tržišta, i onda kad se ljudi naviknu na ovakve uslove usred
započetih poslova se proizvoljno povećaju kamate. Oi isto tako
n
mogu da tržišno klatno pomeraju nežno - malim promenama es
kontnih kamata, ili pak mogu da vrše veće promene povećanjem
kamate. U oba slučaja oni poseduju informacije o stanju finansija
unapred... Ovo je najčudnija, najopasnija prednost data u ruke
posebno privilegovane klase od strane neke Vlade... Sistem je u
privatnim rukama, vođen radi ostvarivanja najvećeg mogućeg prof
ita uz pomoć tuđih para... Oni znaju unapred kad daprave paniku
radi svoje koristi. Znaju kad će panika i da stane.Inflacija i de
flacija jednako dobro radi za njih.“72
Stevan Košutić smatra da intervencija i protekcionizam
države prema bogatima ima korijene u temeljima duštva koje je
stvarao Aleksandar Hamilton. On, dalje, pozivajući se na Tomasa
Dilorenca, optužuje Hamiltona daje izdao revoluciju i daje utro put
neuspjelom ekonomskom modelu zasnovanom na protekcionizmu,
centralnom bankarstvu i zaduživanju.73
Neuspješan ulazak u veliku igru
Guranje američkog diva u evropsku klanicu 1917. godine
dominantno je zasluga visokog finansijskog kapitala. Prezaduženost
Engleske i Francuske kod banaka sa Vol Strita, nije ostavljalo puno
manevarskog prostora. SAD su ušle u rat kako bi spašavali od poraza
ove dvije dužničke države. Poslije izlaska Rusije iz rata, eventualni
poraz Engleske i Francuske bi neupitno doveo do velikog gubitka Vol
Strita, ako ne i njegovog potpunog bankrota.
Nova spoljnopolitička doktrina je išla uz interes iželje vi
72 Vidjeti u: isto, William T. Still, T he М о п еу M a s te rs .
73 Vidjeti u: Stevan Košutić, A m er ik a o d d e m o k r a tije d o im p e rija lizm a , str. 206.
42
