Page 67 - Saša Marković - Manifest protiv Imperije
P. 67
brazila same instikte i iskorenila motivaciju za imperijalizam.“117
Ovo Fukujamino buncanje, usled opijenosti pobjedom nad
ideološkim protivnikom, kao i bahato poigravanje sa zdravim razu
mom, nije toliko važno, koliko je važna činjenica da je on odličan
primjer u kakvom se stanju euforije nalazila američka elita i njeni
mejnstrim ideološki tumači. Nije samo Fukujama u ekstazi trijumfal-
izma. Američko vodstvo zaboravlja na obećanja data Mihailu Gor-
k
bačovu, i kreće u ofanzivu ubrzanog širenje NATO pata na istok.
Kisindžer je realista i pored pobjedničkih truba, on je oprezan i
pokušava ukazati da se hegemonija može ostvariti i bez otvorenog ma
hanja silom.
„Međunarodni poredak u XXI veku obeležavaće nešto šo na
t
prvi pogled deluje proti vurečno: sjedne strane će oći do usitnja
d
vanja, a sa druge do sve veće globalizacije. Na nivou međudržavnih
odnosa, novi poredak će više nalikovati evropskom sistemu država
iz XVIII i XIX veka, nego rigidnim strukturama iz vremena
hladnog rata. Sastojaće se najmanje od šest velikihsila - Sjedinje
nih Država, Evrope, Kine, Japana i Rusije, i, možda, Indije - kao
i mnoštva srednjih i manjih zemalja. Istovremeno, međunarodni
odnosi su prvi put zaista postali globalni. Komunikacije su
trenutne; svetska privreda funkcioniše istovremeno na svim konti
nentima. Čitav niz problema koji su iskrsli, kao što su nekon-
trolisano širenje nuklearnog oružja, zaštita čovekove okoline,
demografska eksplozija i ekonomska međuzavisnost, može da se
rešava jedino na svetskom nivou.“118
Bžežinski je još precizniji kada analizira pravce i načine
l
budućeg djelovanja. U duhu klasične geopolitičke ške, on pozicionira
o
117 Frensis Fukujama, K r a j is to rije ip o s le d n ji čo vek , Podgorica, 2002, str. 277.
118 Henri Kisindžer, D ip lo m a tija , Beograd, 2008, str. 10.
66