Page 12 - Tom Filips - Ljudski rod

obavili istoričari, arheolozi i stručnjaci desetak drugih
nauka. Ono što pouzdano znamo je gotovo ništavno u
poređenju s onim što ne znamo. Verovatno ima još više
onoga što ni ne znamo da ne znamo, ali nažalost, to ne
znamo pouzdano.
Ono što hoću da kažem je sledeće: izgledi da u ovoj
knjizi o glupostima nema gluposti su, iskreno rečeno,
gotovo nikakvi. Pokušaću da jasno stavim do znanja kad
nešto nije pouzdano, u šta smo prilično sigurni i o čemu u
najboljem slučaju možemo samo da obavešteno nagađamo.
Trudio sam se da izbegnem priče koje zvuče suviše dobro
da bi bile istinite, pripovesti sumnjivog porekla i
slatkorečive istorijske anegdote kojima u prepričavanju
uvek neko nešto doda. Nadam se da nisam mnogo izgrešio.
Ovim se vraćamo na Lusi koja je pala s drveta pre tri
miliona i dvesta hiljada godina. Kako znamo da je pala s
drveta? Pa, 2016. godine grupa istraživača iz SAD i Etiopije
objavila je rad u Prirodi, vodećem svetskom naučnom
časopisu. Snimili su Lusine fosilizovane kosti
kompjuterskom tomografijom i napravili su
trodimenzionalne kompjuterske mape kostiju kako bi
rekonstruisali njen kostur. Otkrili su da je prelome kostiju
zadobila za života i da nikad nisu srasli, što znači da je bila
živa kad je slomila kosti, ali da je ubrzo uginula. Zatražili su
mišljenje brojnih ortopedskih hirurga i svu su rekli isto:
ovakvi prelomi viđaju se samo kod pacijenata koji su pali s
visine. Prelom ruke nagoveštava da je posegnula rukom
kako bi zaustavila ili ublažila pad. Geološka istraživanja
nam kažu da je živela u šumovitoj ravnici blizu potoka u
kojoj nije bilo litica ni stena s kojih bi mogla da padne.
Zaključak? Lusi je pala s drveta.
Ovo je bio izuzetan rad koji su povoljno prihvatili brojni
drugi stručnjaci za ovu oblast. Jedina nevolja bila je u tome
što nije ubedio neke stručnjake, među njima i samog
Donalda Džohansona, čoveka koji je pronašao Lusi. Ti