Page 16 - Tom Filips - Ljudski rod

Nekoliko hiljada godina pošto bi savremeni ljudi stigli
u neku oblast, neandertalci bi počeli da nestaju iz geoloških
nalaza ostavljajući za sobom samo sablasne gene koji i dalje
opsedaju našu DNK. (Očigledno je bilo ukrštanja između
neandertalaca i uljeza koji su ih istiskivali; ako ste
evropskog ili azijskog porekla, na primer, velika je
verovatnoća da je jedan do četiri odsto vaše DNK
neandertalskog porekla.)
Kako smo i zašto mi preživeli dok su naši rođaci
munjevito nestali takođe je tema za raspravu. Zapravo,
mnoga verovatna objašnjenja su teme koje će se često
pojavljivati u ovoj knjizi. Možda smo slučajno zbrisali
neandertalce tako što smo putujući raznosili bolesti na koje
nisu bili otporni. (Veliki deo ljudske istorije zapravo je
samo priča o bolestima koje smo pokupili usput i onda
donosili jedni drugima.) Možda smo imali sreće s
promenljivom klimom kojoj smo se bolje prilagodili;
dokazi govore da su naši preci živeli u većim društvenim
grupama, komunicirali i trgovali preko mnogo većih oblasti
od izolovanijih, zaglibljenih neandertalaca, što znači da su
mogli da koriste više prirodnih izvora kad naiđu hladnoće.
A možda smo ih jednostavno pobili jer, znate, to je ono
što rado činimo.
Po svemu sudeći ne postoji jedno sveobuhvatno
objašnjenje jer obično je tako. No mnoga najprihvatljivija
objašnjenja imaju zajedničko jedno – naš mozak i način na
koji ga koristimo. Nije to tako jednostavno kao pomisao da
smo mi bili pametni, a oni glupi. Neandertalci nisu bili
trapavi glupani iz popularnog stereotipa. Mozak im je bio
veliki kao naš, a pravili su alat, kontrolisali vatru i stvarali
apstraktnu umetnost i nakit u Evropi desetinama hiljada
godina pre nego što je Homo sapiens uopšte došao i počeo
sve da oplemenjuje. No, većina prihvatljivih prednosti nad
našim neandertalskim rođacima ima veze s našim
razmišljanjem, bilo da je reč o našoj prilagodljivosti,