Page 158 - Tom Filips - Ljudski rod

Taino kad je došao Kolumbo. Tokom prvog susreta bili su
puni poverenja i na Kolumba su povoljan utisak ostavile
njihova druželjubivost i velikodušnost. Kolumbo je,
naravno, reagovao kao i svako ko upozna nekog
druželjubivog i velikodušnog. „Bili bi odlične sluge",
pomislio je, a posle još nekoliko dana razmišljanja dodao
je: „Mogao bih s pedeset ljudi da ih pokorim i nateram ih
da rade šta im se kaže." Divan čovek.
Otprilike to isto odigralo se, samo u većim razmerama,
nekoliko decenija kasnije, kada je astečki vladar
Montezuma doneo vrlo, vrlo rđavu odluku u vezi s
namerama Hernana Kortesa.
Asteci (odnosno Mešike, kako su sebe zvali), vladali su
ogromnim carstvom koje se prostiralo od jedne do druge
obale današnjeg centralnog Meksika. Montezuma je vladao
carstvom iz grada-države Tenočtitlana, najvećeg i
najnaprednijeg grada na kontinentu. (Na njegovom mestu
danas stoji Sjudad Meksiko.) Sve je bilo prilično dobro dok
se 1519. Na obalu Jukatana nije iskrcao Hernan Kortes.
Kortes nije bio samo konkistador, nego odmetnuti
konkistador – španski namesnik Kube oduzeo mu je
zapovedništvo nad istraživačkom ekspedicijom jer mu nije
verovao, ali Kortes je jednostavno uzeo brodove i posadu i
isplovio. Nešto posle iskrcavanja namerno je potopio
brodove kako bi onemogućio posadi da se pobuni i vrati se
na Kubu. Ono što želim da naglasim ovde jeste da Hernan
Kortes nije bio timski igrač. U tom trenutku bežao je pred
sopstvenim zemljacima, nije imao načina da se vrati kući i
iscrpeo je manje-više sve mogućnosti koje ne obuhvataju
osvajanje.
Kad je Montezuma čuo da se Kortes iskrcao na
tristotinak kilometara od Tenočtitlana, razumljivo se
uznemirio. Nažalost, nije mogao da odluči šta da radi.
Kolebao se da li da pošalje Kortesu bogate poklone ili
upozorenja da se gubi. Kortes je u međuvremenu bio zauzet