Page 163 - Tom Filips - Ljudski rod

tridesetak njegovih zemljaka u voz prema jednoj severnoj
luci odakle će otputovati dalje preko Švedske i Finske. Nije
to bila neka naročita prethodnica, ali bila je bolja nego
ništa. Nemačke vlasti čak su im dale i nešto novca, a
nastaviće da ih finansijski potpomažu tokom sledećih
nekoliko meseci. Verovatno su smatrale da će taj čovek, kao
i većina ljudi politički opsednutih nekim uskim ciljem,
stvoriti nešto gužve, skinuti im Ruse s leđa na neko vreme,
a onda tiho izbledeti u zaborav.
Inače, da, taj čovek bio je Lenjin.
Nemački plan uspeo je umnogome besprekorno. Čak i
bolje nego što se očekivalo! Boljševici nisu samo iznervirali
i ometali rusku carsku vlast, nego su je potpuno zatrli. Za
svega nešto više od šest meseci ruska privremena vlada je
nestala, Lenjin je preuzeo vlast i uspostavljena je sovjetska
država. Nemci su dobili primirje o kom se nisu usuđivali ni
da sanjaju u aprilu kad su na železničkoj stanci mahali
Lenjinovom vozu.
Posmatran na nešto duže staze njihov plan ne bi se baš
mogao nazvati uspešnim.
Za početak, primirje na istočnom frontu zapravo nije
pomoglo Nemcima da pobede u ratu. Odnosi između nove
ekspanzionističke sovjetske države i njenih drugara
Nemaca, spremnih da pomognu, brzo su se pokvarili. Dve-
tri decenije i još jedan svetski rat kasnije pola
novopodeljene Nemačke biće pod sovjetskom kontrolom.
Nemci su upali u prastaru zamku uverenja da je
neprijatelj njihovog neprijatelja njihov prijatelj. To nije
uvek pogrešno – reč je samo o tome da takva prijateljstva
često imaju izuzetno kratak rok trajanja. To
samozavaravanje o neprijateljevom neprijatelju vreba
negde u pozadini zapanjujuće velikog broja najgorih odluka
u istoriji, a i objašnjava nekoliko stoleća krajnje zapetljane
evropske istorije.