Page 162 - Tom Filips - Ljudski rod
P. 162
politiku hajđina – gotovo potpune zabrane pomorske
delatnosti. Zauzeta dugotrajnim borbama s Mongolima na
severu, Kina je smatrala da su diplomatske misije u strane
zemlje nepotreban trošak i da se taj novac može pametnije
utrošiti na nešto drugo: na izgradnju veoma velikog
pograničnog zida.
Sledećih godina Kina se sve više okretala ka unutra i
zatvarala se za svet. Činjenica da su Kinezi tako odlučili
upravo u vreme kada su evropske mornarice počele da
istražuju svet imala je dvostruke posledice. Kada su
Evropljani počeli da se pojavljuju u azijskim vodama
nekoliko decenija kasnije, nije bilo veće lokalne sile da im
se ispreči na putu, što znači da je Kina uglavnom propustila
naučni i tehnološki zamah koji je nastajao. Proći će mnogo
vremena pre nego što Kina ponovo stekne položaj svetske
sile.
Ovo naglašava činjenicu da diplomatske odluke do
izvesne mere obuhvataju i predviđanje promena ravnoteže
sila u budućnosti. Tu je zaista teško biti makar približno
tačan, pa nije veliko čudo što ljudi vrlo često greše. U
Švajcarskoj je krajem proleća 1917, usred Prvog svetskog
rata, sredovečni čovek sa smešnom bradicom izneo predlog
nemačkoj vladi. Bio je Rus i očajnički je želeo da se vrati
kući, u svoju zemlju uzburkanu političkim nemirima, ali rat
je gotovo onemogućio putovanja kroz Evropu.
Najbolja putanja prema Rusiji vodila je ka severu, kroz
Nemačku, ali za to mu je bila potrebna nemačka dozvola. A
nemačka vlada nije baš bila obožavateljka njegove politike.
Njegova ponuda bila je jednostavna. Uprkos svim
razlikama, on i Nemci trenutno imaju jednog zajedničkog
neprijatelja: rusku vladu koju on nije voleo i silno je želeo
da je zbaci. Nemačka Vrhovna komanda vodila je rat na više
frontova i smatrala je da bi sve što može da skrene rusko
ljudstvo i opremu s fronta bilo od pomoći. Lako su se
sporazumeli. Stavili su tog čoveka, njegovu ženu i