Page 161 - Tom Filips - Ljudski rod

koje je sam predvodio napad pošto je izveo staru prevaru:
„Ja ću samo da odjašem malo napred da vidim šta se
dešava.“ Čitave tri rimske legije su zbrisane (najgori vojni
poraz u rimskoj istoriji), a napredovanje Rimskog carstva
ka severu je zauvek zaustavljeno.
Nasuprot prevelikom poverenju stoji
samoporažavajuća kineska spoljna politika pod dinastijom
Ming, koja je postala najbolji primer za proučavanje
opasnosti izolacionizma. U prve tri decenije petnaestog
veka Kina je imala jednu od najvećih ratnih flota u istoriji
sveta, pod zapovedništvom legendarnog pomorca Dženg
Hea. Činilo ju je čak trista brodova, uključujući i ogromne
lađe s devet jarbola, veće od svih koje će zaploviti morima
u sledećih nekoliko vekova, a mogle su da ponesu čak
trideset hiljada ljudi. Čak je imala i brodove koji su služili
kao ploveće farme na kojima su se gajili povrće i krda stoke.
Štaviše, Kinezi su u to vreme bili zapaženi po tome što
svoju ratnu flotu nisu koristili za, znate, invazije. Svakako
su provodili dosta vremena boreći se protiv pirata, a ratna
flota je vrlo zgodna za nejasno preteće predstave pred
zemljama koje razmišljaju da preteraju – no, tokom svih
sedam ekspedicija ka odredištima u Aziji, Arabiji i istočnoj
Africi, Dženg He je učestvovao samo u jedom manje-više
sitnom ratu. Uglavnom je samo posećivao daleke luke kao
što su Malaka, Maskat i Mogadiš i... pa, razmenjivao
poklone. Kinezi su darivali plemenite metale i fine tkanine,
a zauzvrat su dobijali raznovrsne poklone, između ostalog i
vrlo mnogo životinja. Jednom su iz Kenije doneli žirafu.
U poređenju s pokazivanjem nadmoćne snage drugih
carskih sila ovo zvuči vrlo ljupko, naročito kad se pomisli
na druge mogućnosti. Zbog toga prilično zbunjuje činjenica
da je posle Dženg Heove smrti 1433. dinastija Ming
nekako... stala. Napustila je svoju ratnu mornaricu. U
prilično ekstremnoj i preteranoj reakciji na nastavak
dejstvovanja japanskih pirata, car je vaskrsnuo staru