Page 21 - Tom Filips - Ljudski rod

hitnoj pomoći – veliki broj pacijenata, čudnovate povrede i
psihotično ponašanje. Nevolja je u tome što su o tome
obavljana istraživanja i što rezultati kažu da to jednostavno
nije tačno: nema nikakve povezanosti između mesečevih
mena i gužve u prijemnim ambulantama. Pa ipak, masa
nadarenih, iskusnih profesionalaca će se zakleti u sve živo
da veza postoji.
Zašto? Pa, to verovanje nije nastalo tek tako. Ideja da
mesec primorava ljude da se ponašaju čudno stara je
vekovima. Od latinske reči za mesec, luna, potiče jedna
engleska reč za ludilo – lunacy. Zbog tog verovanja imamo
mitove o vukodlacima. (Nešto s tim verovatno ima i
navodna povezanost mesečevih mena i menstrualnog
ciklusa.) A što je najzanimljivije, to je možda nekada i bilo
tačno! Pre izuma veštačkog svetla – a naročito uličnog
osvetljenja – svetlost meseca mnogo jače je uticala na ljude.
Jedna teorija kaže da beskućnicima koji su spavali napolju
mesečina nije dala da zaspe, a nesanica je pojačavala
nevolje s duševnim zdravljem koje su već imali. (Pošto
volim teorije koje uključuju pivo, izneću još jednu
mogućnost: ljudi se verovatno više opijaju kad ima
mesečine i znaju da će videti da se vrate kući, pa manje
brinu hoće li zalutati, hoće li ih neko opljačkati i hoće li se
spotaći i umreti u jarku.)
Kako god da je nastala, ova ideja postoji u našoj kulturi
već veoma dugo. A kad vam neko kaže da pun mesec izaziva
ludilo, verovatnije je da ćete se prisetiti kad se sve to
dešavalo – i zaboraviti kad se nije dešavalo. Vaš mozak je i
bez namere iz nasumičnosti stvorio obrazac.
Ponavljam, razlog su te mentalne prečice koje naš
mozak upotrebljava. Dve glavne prečice su „efekt sidra“ i
„efekt raspoloživosti«, i obe nam stalno stvaraju nevolje.
Efekt sidra znači da na nas, kada odlučujemo o nečemu,
naročito ako nemamo mnogo podataka, nesrazmerno
snažno utiče prva informacija koju smo dobili.