Page 178 - Tom Filips - Ljudski rod

otkrića, nego smo shvatili i da su same nauke posebne
discipline s posebnim metodama, a ne samo varijante
„mozganja.“
Tehnološke promene su ubrzavale korak sve dok, u
gradovima širom severne Britanije sedamnaestog i
osamnaestog veka, zahvaljujući jeftinom pamuku s
američkih robovskih plantaža, nije nastala nova revolucija.
Ovoga puta bila je to revolucija proizvodnih postupaka, a
nastanak mašina omogućio je masovnu proizvodnju koja će
se proširiti po svetu, zauvek promeniti naše gradove, našu
okolinu i našu privredu i pružiti nam mogućnost da pijani
u tri ujutru preko interneta poručimo kadu za stopala.
Zora naučnog, tehnološkog i industrijskog doba donela
je čovečanstvu mogućnosti o kakvima naši preci nisu ni
sanjali. Takođe nam je, nažalost donela i prilike da
omanemo u neviđenim razmerama. Kad je Kolumbo
pobrkao merne jedinice makar je bio ograničen na
površinu Zemlje. Sada, kao što pokazuje žalosna priča o
„Orbiteru“, možemo da grešimo i u svemiru.
Neuspeh „Orbitera“ počeo je da se nazire nekoliko
meseci po početku misije, kada pokušaji kontrole da izvede
sitna podešavanja putanje radi održavanja na kursu nisu
imali očekivano dejstvo. No, veličina grešaka videla se tek
kada je letelica stigla do Marsa i pokušala da uđe u orbitu –
gotovo odmah je izgubila vezu sa zemaljskom kontrolom.
Kasnija istraga utvrdila je šta se dogodilo: „Orbiter“ je
koristio standardnu metričku jedinicu, Njutnovu sekundu,
za merenje impulsa (ukupnog potiska upotrebljenog za
manevar), ali program na zemaljskom kompjuteru koji je
izradila kompanija po ugovoru koristio je stare britanske
merne jedinice. Svaki put kad su se motori uključili dejstvo
je bilo preko četiri puta jače nego što su mislili, zbog čega
je „Orbiter“ završio skoro dvesta kilometara bliže površini
Marsa nego što je trebalo. Kad je pokušao da uđe u
Marsovu orbitu, prodro je duboko u njegovu atmosferu, i