Page 182 - Tom Filips - Ljudski rod

sada sasvim jasno da se priča o polivodi neće završiti
naučnom pobedom, da nije bilo sveopšteg međusobnog
tapšanja po leđima i Nobelovih nagrada. No, tek početkom
sedamdesetih godina, posle dugogodišnjih istraživanja
koja su najugledniji naučnici obavljali u najboljim
laboratorijama ukazala se prava istina.
Polivoda ne postoji. Jednostavno ne postoji.
Ono što su Fedjakin i Derjagin zapravo otkrili, ono za
čim su naučnici širom sveta godinama tragali, verno
oponašali i proučavali na sve moguće načine bilo je
supstanca koja se najtačnije može nazvati „prljava voda".
Sva navodno čudesna svojstva polivode, ispostavilo se, bila
su samo posledica nečistoća koje su se ušunjale u navodno
sterilnu opremu.
Jedan sumnjičavi američki naučnik, Denis Ruso, uspeo
je da gotovo savršeno ponovi spektralnu analizu polivode s
nekoliko kapi sopstvenog znoja iz majice koju je iscedio
posle rukometne utakmice. To je bila tajanstvena
supstanca kojom su velike sile Hladnog rata tako očajnički
želele da ovladaju. Znoj.
Neprijatno.
A ne može se baš reči da nije bilo glasova sumnje –
brojni naučnici smatrali su da to otkriće zvuči nemoguće.
Jedan je čak objavio da će potpuno napustiti hemiju ako se
ispostavi da polivoda zaista postoji. No, ponekad je teško
nešto osporiti, naročito ako postoji strah da vaša polivoda
ne radi ono što bi polivoda trebalo da radi naprosto zato što
je niste napravili kako valja. Bilo je moguće dobiti samo
sićušne količine polivode, a u grozničavoj atmosferi
naučnih istraživanja tokom Hladnog rata naučnici širom
sveta jednostavno su videli ono što im je rečeno da očekuju
i dramatično su preterivali u tumačenju nejasnih ili
protivrečnih rezultata. Čitava stvar bila je samo nauka
pustih snova.