Page 183 - Tom Filips - Ljudski rod

Čak i pošto je objavljen prvi naučni rad koji osporava
postojanje polivode takođe u časopisu Nauka, 1970, prošle
su godine pre nego što su svi najzad priznali da je čitava
stvar bila greška. Elison Tejlor, skeptik koji je učestvovao u
konačnom osporavanju postojanja polivode, napisao je u
internom časopisu Nacionalne laboratorije „Ouk Ridž“
1971. godine: „Znali smo da od početka nismo bili u pravu,
a pretpostavljam da je to znalo i mnogo ljudi koji nisu bili
uključeni u rad, ali glavni učesnici nikada nisu ničim
pokazali da to priznaju.“
Časopis Popularna nauka čak je juna 1973. objavio
članak po naslovom: „Kako da sami napravite polivodu“
(Podnaslov je glasio: „Neki stručnjaci tvrde da ova retka
supstanca ne postoji, ali evo kako možete sami da je
stvorite dovoljno za sopstvene eksperimente.“)
To ni izdaleka nije bilo jedini put da se tako nešto
dogodilo. Naravno, rana stoleća nauke (pre nego što je
uopšte smišljen izraz „nauka“) bila su puna popularnih
teorija za koje se ispostavilo da su potpuno pogrešne – u
osamnaestom veku to je bio flogiston, tajanstvena
supstanca koja se skriva u svemu zapaljivom i oslobađa se
vatrom; u devetnaestom veku mnogo se govorilo o
svetlonosnom eteru, nevidljivoj supstanci koja prožima
svemir i kroz koju se prenosi svetlost. No, ove teorije bile
su makar pokušaj objašnjenja nečega što nauka tog
vremena nije mogla da objasni, a to, manje-više, i jeste
način na koji nauka treba da radi.
Nauka je do sada imala prilično uspešnu prošlost
zahvaljujući tome što (makar teoretski), polazi od razborite
i samoomalovažavajuće pretpostavke da će većina naših
nagađanja o tome kako svet funkcioniše biti pogrešna.
Nauka pokušava da se kreće napred u načelno ispravnom
pravcu, ali to ostvaruje veoma sporo, tako što postepeno
greši sve manje. To bi trebalo da se odvija otprilike ovako:
imate neku ideju o tome kako svet radi, a kako biste