Page 335 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

њиховог деловања. Тако су на-учници Буркло, Ерисеј, Герен и Горис показали да
се у току сушења или у току дал>их промена биљака (врење) у њима ства-ра
главни лек, кумарин, који и делује као стишавајуће, убла-жујуће и успављујуће
средство, утичући на мозак и на узрујане нерве спроводника, али без утицаја на
далеке површинске нерве. Чај од цвета кокоца може се применити као средство
про-тив згрушавања крви код флебита и тромбофлебита, опасности од емболије и

после дуге 'примене антибиотика (пеницилин, стрептомицин, ауреомицин), тамо
где су већ проузроковали из-весне нелагодности — у том случају може се
употребити 4—6 грама дневно тинктуре од кокоца.Према томе, ове билке, свака
засебно или заједно, могу се прописати, с надом на успех, оним нервним
болесницима који су врло осетливи, тј. шкоде им противнервна и успављујућа
средства.
Прописују се у облику чаја, у дози 5 на 100 (10:200), који пријатно мирише. Овај
чај може се дати деци која не спавају добро, затим старијим људима, старцима и
оним болесницима код којих је узрок болести сувишни надражај великог симпа-
тичког нерва.
Чај треба узимати посде јела, јер он помаже и варење.

28. БОЖУР

Штир црвени, тратор. — Божур расте као дивл»а и као гајена баштенска биљка и
цвеће.
Као тинктура (сува биљка наквашена у алкохолу) у дози 5—15 капи дневно може
се употреблавати против епилепсије, као што се то чинило у старо доба. Против
епилепсије приме-њује се и корен божура претворен у прах (као прашак од белог
крина,). За прашак би рецепт био: корен од божура и корен комонике, по 25 грама,
ситно истуцати и по мешати, давати на врху ножа 3 пута дневно (Е. Мајер). Може
се узимати и:

Тинктуре од божура . . . . . . . . . 15 грама
Тинктуре од анасона ........ 5 „
По 20 капи у води, ујутру и увече.
Делује умирујуће код ове болести и гороцвет та њега је први увео у лечење
епилепсије чувени проф. Бехтерев (Русија).

29. ИВАЊСКО ЦВЕДЕ

Броћика. — Биљка с миришљавим цвећем. Употребљава се као и божур код
епилепсије, а може дати
Аобре резултате и код слабијих напада хистерије.
Некад се давала за смиривање болова код рака — споља и на уста.
Ова биљка има дрвенасто стабло, често пузаво. Цела је биљка без длака, или само
слабо маљаво на ивицама лишћа. Стабло је при дну јако гранато, лежи ниско, а
после се усправла и достиже до 3 дециметра ви-снне, завршавајући се
многобројним, малим, жутим цветовима. Цвеће мирише јако на мед. Лишће је
ситно, танко, уско, дугачко, с оштрим вр-хови.ма, с једном жилом, по 6—8—12