Page 337 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 337

Водени божур, барска ружа, лотус. — Сви писци помињу да је ова билзка била
           у  прећашња  времена  употребљавана  за  стншавање  сувише  надражливе  полне
           сфере, како код мушка-раца тако и код жена. Зато су у средњем веку ову биљку
           много употреб.љавали калућери, да им небрачно стање не пада сувише тешко. Чак
           су постојали и стихови:


           „Водена  ружа —  пријател»  влажних  места,  Разарач  је  радости,  а  отров  за
           л.убав."(по Леклерку),

           Савремени критички дух лекара сасвим је одбацио ову биљ ку у запећак, тврдећи
           да су све те приче о њој чиста бајка. Па ипак, нашло се научника, као што је био,
           нпр. де Рошфор, који су је задржали као лек у списку лекова, а нарочито као сред-
           ство које може, као ниједно друго, да умири „пламен жудње за љубавлу", у таквим
           појавама  као  што  су  пријапизам,  сатири-зам,  нимфоманија,  тј.  стална
           надражљивост.  и  похотљивост  му-шкараца  и  жена,-  која  је  штетна  за  изнурене
           организме.

           Зато уместо других, јаких средстава — као што су велеби-ље (беладона), буника,
           разна једињења брома итд. — може се узимати чај од цвета доквања, а још боље је
           узимати сируп на-правл.ен од тога чаја, у току 15 дана.

           Држећи.  се  строго  научног  упутства —  ми  саветујемо  да  се  испроба  овај  дек  у
           облику сирупа, који се спрема из цвета лок-вања на обичан начин, а узима по 100
           грама дневно као благо успављујуће средство и лек против нездраве несанице која
           на  стаје  услед  наведених  разлога.  Осим  тога  што  је  антиконвул-зивно  средство,
           подстиче на рад срце и органе за дисање.

           Одвајкада  је  корен  ове  биљке  важио  као  дековито  средство.  А  који  се  од  нас
           савремених декара усудио да га препоручи сзојим болесницима? — Тражи се као.

           Ова билка може бити различита по величини цвета, облику рода, ширини и боји
           плодника.Лишће  ове  биљке  је  дубоко  зарезано,  срцасто,  с  једноставним,  не
           зупчастим ободом, чак до 28 центиметара у пречнику, с другим, споредним, малим
           копластим листовима. Лепи бели цветови су без мириса; онн пливају по површини
           воде.  Плод  већином  лоптаст,  меснат,  не  пуца,  са-држи  много  семена.  Расте  по
           барама и језерима и сасвим тихим водама. Време цветања: лето.





           33. ДИВЉА САЛАТА

               Дивља салата служи овде као замена опијума. Кад се она у авану истуца, добија
           се течност која, кад испари толико да добије изглед згустка, представл>а прави сок
           биљке, лактука-ријум, и садржи неколико састојака.

               Добре стране дивље салате биле су познате још код старих Грка питагорејаца.
           Она се тада звала „билком евнуха", зато што делује стишавајуће на полну сферу
           човекову. Чувеном грчком лекару Диоскориду сок од дивље салате служио је као
           лек  да  умери  полни  нагон  оних  који  тај  нагон  злоупотребљавају,  а  дру-гим
           лекарима да омогуће сан онима који прездравл.ују од те-шке болести и исцрпени
           су. Римски лекар Галијен, у старости, протав несанице узимао је дивљу салату. И
           други лекари твр-дили су да семе од салате „одузима човеку вољу, љубав и успав-
   332   333   334   335   336   337   338   339   340   341   342