Page 125 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

39.

„Opasne klase”

- Ko bi rekao da će opet doći proleće - začudio se Pedi Maloni.
Kasni njujorški mart jedva da je bio proleće. Predradnik Obadaja
Braun je održao obećanje i celu grupu jesenjih radnika opet primio na
posao. Braun je bio sa juga ponosne države Misisipi, gde se šišaju pri me-
nama meseca i spaljuju kosu i nokte. Žbun kose je krio njegovu klempa-
vost. Cigara mu je pulsiraia u uglu usta. Lepa reč je pala sa usana grubog
čoveka:
- Ne volim Slovene - gestikulirao je on. - A ne volim ni Irce. Ne vo-
lim ni Jevreje. A ne volim ni Italijane. A sve to, brajko moj, ne umem da
primenim na tebe koga gledam u oči.
Prve nedelje kad se slomila zima Braun i njegovi momci su radili na
Trećoj aveniji na ruti uzdignutog voza za Bronks. Pored Tesle je kopao
Karmine Roka. Karmine se radovao telesnim zvukovima. Svoje sapatnike
u rovu, on bi obavestio:
- Jutros sam se toliko posr’o da sam ceo dan ost’o zabezeknut.
Karmine je imao običaj da neočekivano zaokruži glavom i podrigne
kao lav. Kad bi pustio vetar objavio bi:
- Pocepale mi se pantalone!
- Ubitiga treba! - misiio je Tesla.
Ujutro bi zarzao u rovu i objavio: Fabbricarisi lafurca cu li sd stissi
manu: On sopstveni grob kopa. A posle pauze za ručak podigao bi prst i
izgovorio: - Zoccu si cumincia, si finisci. Dovrši što si započeo.
Kad bi ga pitali odakle su njegovi, Karmine bi se ljutnuo:
- Iz Adrana.
Roka je znao sve, iako jedva da je znao engleski. On je ovde privre-
meno, a posle... brod za lov ostriga u Nju Orleansu. A posle...
Sa njim je radio i sinovac Đovani Romanelo. Na stričeve ispade
Đovanoto bi se osmehnuo kao da će reći: „Šta da mu radite?”. Nikolu je

129