Page 18 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 18

Tesla, portret među maskama
         Prave  duhovne vežbe Milutin je  ostavljao  za  kad ostanu  našamo.
     Naređivao je sinu da uči tekstove napamet, da vežba govorništvo i pogađa
     misli ljudi. Još kao student oficirske akademije,  Tesla je gledao  kako se
     učitelj jezuit unosi u lice učeniku i naređuje:
         -  Pobij mi Aristotela!
         Tu igru je ponavljao sa  Danetom.  Glasom nekadašnjeg oficira, na-
     ložio bi:
         -  Pobij mi Dekarta!

                                  *

         Sa već osenčenom nausnicom, Dane bi se zagledao u prozor i počeo:
         -  Dekart je sumnjao u svoje postojanje, podozrevajući da su vidljive
     stvari samo kulise koje je oko njega postavio zloćudni demon.
         Mladić je smišljeno zaćutao. Zatim je podigao glas: -  Mučen univer-
     zalnom  sumnjom,  filozof je  tragao  za  izvjesnošću.  Uzbuđen  i  možda
     prkosan,  uzviknuo  je  čuvenu  rečenicu:  „Mislim,  dakle  postojim.”  Na
     ovom mestu Dane se nasmešio i primetio: -  Pitanje koje je mučilo Dekar-
     ta nije  bilo  novo.  U  četrnaestom veku,  Džon  od  Mirekorta je  objavio:
     „Ako kažem da poričem  ili čak sumnjam u svoju egzistenciju, ja protiv-
     rječim  sebi.  Mogu  li  sumnjati  u  postojanje  a  da  ga  implicitno  ne  po-
     tvrdim?”  Sveti  Avgustin  je  pređvidio  Dekartovu  dilemu,  uzviknuvši:
     „Ako sam obmanut- ja postojim.”
         Dane Tesla je podigao ruku i dovršio kao što toreador ubija bika:
         -  Konačno, Dekart je bio mislilac i nije čudo što je mišljenje za njega
     bilo izvor izvjesnosti. Da je bio baštovan, on bi potvrdu postojanja našao
     u svom vrtu. Da je bio muzičar, rekao bi: sviram, dakle postojim.
         -  Nije loše! -  mrmljao je Milutin.
         A njegovo lice je govorilo: ,,To je izvrsno, sine. To je najbolje na svi-
     jetu.
         Ko je Taj dečakvelikih ušiju i trouglaste glave koji iza vrata viri u oca
     i briljantnog brata?
         Nikola nije voleo da ga zovu Niko jer to znači niko -  onaj koga ne-
     ma. Kroz odškrinuta vrata dečak je gledao brata -  mladića.  Dane je bio
     lep kao Mladi Josif. Odakle toliko toga u jednom biću? Odakle sve to do-
     lazi? Dane je bio misteriozan misterijom mladosti. On je osećao kako mu
     krv teče u žilama. Iznenađen sobom, osluškivao je svoje disanje. Dok je


                                                              21
   13   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23